reflektor teatar pozorište

REFLEKTOR TEATAR je nezavisna omladinska pozorišna produkcija, izrasla iz pozorišnog programa organizacije Centar E8.

Pod ovim imenom, radi od januara 2017. godine, ali je na pozorišnoj sceni u Srbiji i regionu, prisutna od 2012. godine, s produkcijama čiji je cilj bio „mejnstrimovanje“ omladinskog, angažovanog, novog i drugačijeg pozorišnog izraza. Ovaj izraz, nastao na povlačenju znaka jednakosti između umetničkog i aktivističkog, ličnog i političkog, tj. estetskog i edukativnog, bazira se na radioničkim metodama i tehnikama procesnog pozorišta, pri čemu verujemo da je proces jednako važan kao i produkt. U fokusu našeg rada su mladi, s kojima preispitujemo društveno relevantne teme. Verujemo da pozorište ne čine zgrade, već ljudi i ideje. Zbog toga se naše predstave igraju u različitim prostorima, na različitim lokacijama. Naše predstave reflektuju društvo i bacaju svetlo na njegove mračne strane.

Trudimo se da pronađemo inovativna produkcijska rešenja, kao i relevante načine za promociju našeg rada. Zainteresovani smo za intenzivan razvoj publike, koju vidimo kao ravnopravnog člana pozorišne zajednice. Ponosni smo na naše saveznike i mogućnost da bez zvanične i dugoročne podrške institucija činimo predstave održivim i stvaramo nove. Cilj nam je da svoje predstave, ali i svoja znanja učinimo dostupnim svim mladim ljudima zainteresovanim za rad u umetnosti i kulturi, kako bismo stvorili novu, omladinsku, odgovornu scenu.

REFLEKTOR TEATAR je nezavisna omladinska pozorišna produkcija, izrasla iz pozorišnog programa organizacije Centar E8.

Pod ovim imenom, radi od januara 2017. godine, ali je na pozorišnoj sceni u Srbiji i regionu, prisutna od 2012. godine, s produkcijama čiji je cilj bio „mejnstrimovanje“ omladinskog, angažovanog, novog i drugačijeg pozorišnog izraza. Ovaj izraz, nastao na povlačenju znaka jednakosti između umetničkog i aktivističkog, ličnog i političkog, tj. estetskog i edukativnog, bazira se na radioničkim metodama i tehnikama procesnog pozorišta, pri čemu verujemo da je proces jednako važan kao i produkt. U fokusu našeg rada su mladi, s kojima preispitujemo društveno relevantne teme. Verujemo da pozorište ne čine zgrade, već ljudi i ideje. Zbog toga se naše predstave igraju u različitim prostorima, na različitim lokacijama. Naše predstave reflektuju društvo i bacaju svetlo na njegove mračne strane.

Trudimo se da pronađemo inovativna produkcijska rešenja, kao i relevante načine za promociju našeg rada. Zainteresovani smo za intenzivan razvoj publike, koju vidimo kao ravnopravnog člana pozorišne zajednice. Ponosni smo na naše saveznike i mogućnost da bez zvanične i dugoročne podrške institucija činimo predstave održivim i stvaramo nove. Cilj nam je da svoje predstave, ali i svoja znanja učinimo dostupnim svim mladim ljudima zainteresovanim za rad u umetnosti i kulturi, kako bismo stvorili novu, omladinsku, odgovornu scenu.

POST ISTINA JE LAŽ

Sezona 202.0

REPERTOAR

40px

UREDNIK / 01. jul 2020. / 21h / Dorćol Platz

Sara RADOJKOVIĆ / Koncept i režija: Vojkan ARSIĆ

UREDNIK / 02. jul 2020. / 21h / Dorćol Platz

Sara RADOJKOVIĆ / Koncept i režija: Vojkan ARSIĆ

UREDNIK / 03. jul 2020. / 21h / Dorćol Platz

Sara RADOJKOVIĆ / Koncept i režija: Vojkan ARSIĆ

ULAZNICE

Najjednostavnije. Ulaznice za predstave možete kupiti i platiti vašom karticom preko tickets.rs

Ulaznice možete kupiti u Reflektor teatru na Dorćol Platz-u i na preko 100 prodajnih mesta Tickets servisa.

REZERVACIJA TELEFONOM

Rezervišite vaše ulaznice, a kupite ih pred početak predstave. Pozovite nas ili nam pišite na 060 3008886

REZERVACIJA NA MREŽI

Rezervišite vaše ulaznice preko drušvenih mreža, a kupite ih pred početak predstave. Pišite nam u inbox.

REFLEKTOR TEATAR JE STIGAO NA DORĆOL

Dobračina 59b, Beograd

Dorćol Platz je multidiscipliarna art komuna otvorena za sve kreativne ljude, mesto susreta svih koji se zalažu za kulturne i društvene promene.

Dorćol Platz deluje na zajednicu kroz umetnost, obrazovanje i projekte usmerene na aktiviranje i umrežavanje domaćeg i stranog kreativnog sektora. Uključivanjem afirmisanih i neafirmisanih umetnika, studenata, naučnika i svih zainteresovanih pojedinaca i grupa, mladih i starih, teži da postane centar održivog razvoja kroz kulturu, ekologiju, tehnologiju, sport i nauku. Kao urbani prostor koji je otvoren za nove umetničke forme i svetske tendencije, doprinosi širenju kosmopolitskog duha Beograda.

PREDSTAVE

Koncept, režija i dramaturgija:
Milena BOGAVAC i Vojkan ARSIĆ.

Igraju: 
Alek SURTOV, Đorđe ŽIVADINOVIĆ GRGUR, Jovan ZDRAVKOVIĆ, Marko PANAJOTOVIĆ, Nikola PAVLOVIĆ, Uroš NOVOVIĆ i Rastko VUJISIĆ

Tekst predstave nastao je kolažiranjem ličnih priča, iskustava i stavova ko-autorskog i izvođačkog tima; dramatizacijom teza iz knjige „Biti muško“ Stiva Bidalfa; citiranjem teoretičara muškog pokreta; od fragmenata iz štampe, sa interneta i televizije.

U predstavi su korišćeni statistički podaci dobijeni u istraživanju „Mladići i maskulinitet“ sprovedenom u okviru projekta „Budi muško“ , iskustva trenera u ovom projektu i materijali nastali kroz proces radionica zasnovanih na tehnikama upotrebe drame u edukaciji i metodološkim igrama osmišljenim da podstaknu kolektivno autorstvo.

 

Milena BOGAVAC
Koncept i režija: Vojkan ARSIĆ.

Igraju: Đorđe ŽIVADINOVIĆ GRGUR, Mladen SOVILJ, Zoran PAJIĆ, Zoltan PLETL, Janko CEKIĆ, Aleksandar JOVANOVIĆ, Uroš MILOJEVIĆ, Uroš MLADENOVIĆ, Uroš NOVOVIĆ, Marko PANAJOTOVIĆ, Alek SURTOV, Stefan Uroš TEŠIĆ, Jovan ZDRAVKOVIĆ

Tekst predstave nastao je kolažiranjem teza iz knjige Mapiranje mizoginije u Srbiji: diskursi i prakse (Marina Blagojević, urednica), isečaka iz dnevne i nedeljne štampe (Politika, Blic, Kurir, Informer i Nedeljnik, tekst: Majke koje to nisu, autorka: Zorica Marković), objavljene u Srbiji, u periodu od decembra 2014. do aprila 2015; semplovanjem govora predsednika Srbije Tomislava Nikolića sa pesmama Goce Tržan, grafitima iz javnih toaleta i s drugih, sličnih mesta. Tekst scene «Slem Srba s krstačama» nastao je na radionici slem poezije i kolektivno je delo izvođača predstave. U predstavi se koristi song Crvena koji je za praizvedbu ovog komada (2004. godine) komponovao i otpevao Igor Marković aka Cutout MC.

Predstava je nastala kroz šestomesečni proces umetničkih i edukativnih radionica, koje je koncipirao i vodio tim ko-autora/ki i stručnih saradnika/ca. Proces je ispraćen andragoškim istraživanjem čiji su autori Aleksandar Bulajić i Maja Maksimović.

Predstava koja je pobedila cenzuru u pozorištu i nastavila hrabro da se igra za vas – jer pozorište je tu zbog vas!

Mi Služimo Srbiji!

Predstava za koju autori tvrde da je suština patriotizma, a desničari je zabranjuju i bore se protiv nje – naravno, pod lažnom kapom patriotizma

 

Sara KEJN
Koncept i režija: Vojkan ARSIĆ

Igraju: Đorđe ŽIVADINOVIĆ GRGUR, Jovan ZDRAVKOVIĆ, Marko PANAJOTOVIĆ i Uroš NOVOVIĆ

Inspirisano žudnjom Sare Kejn i Sarom Kejn

Predstava «Žudnja» nastala je kao direktan odgovor na potrebu. Potebu autora. Potrebu zajednice. Potrebu pozorišta. Sadržaj predstave nastao je dekomponovanjem i ponovnim komponovanjem osnovnog teksta, dok autori predstave stoje pred vama i sa vama dele svoje sadržaje: poetske, ispovedne i lične, referušići se na komad «Žudnja», ali i na druge Sarine drame i njenu biografiju.

Sara Kejn, savremena engleska dramaturškinja, preminula je nakon dva uzastopna pokušaja samoubistva, sa samo 28 godina. Njene drame su svedočanstvo o duhovnoj praznini čoveka, o tragediji empatije u kapitalističkom svetu i izmenjenim vrednostima koje nam sistem nalaže. Biografija Sare Kejn je poput biografija tragičnih rok velikana. Za 28 godina života napisala je pet drama zbog kojih su je isprva osporavali i vređali, da bi je kasnije svrstali među najvažnije autore s kraja 20. veka. Za njeno dramsko stvaralaštvo, vezuju se epiteti: brutalizam, surovost, zastrašujuće do usijanja, ekstremne emocije… Pisci njenih biografija kažu da nikad nije postala pesnikinja. Publika u njenim dramama prepoznaje poeziju. Iako njeni komadi predstavljaju prekretnicu u angažovanom savremenom pozorištu, javnost je često, malograđanski, više zainteresovana za njen lični život ispunjen razočaranjem, depresijom i samoubistvom, nego za anarhiju duše o kojoj je pisala.

Preslikavajući medijski senzacionalizam na pozorište, Sara Kejn prikazuje trivijalnog, otupelog čoveka koga još jedino smrt može da uzbudi. O tome piše Sara Kejn, autentično, šekspirovskim jezikom, izazivajući kod pojedinaca u publici teško dostižnu katarzu.

«Žudnja» je prvi put izvedena 1998. godine u Edinburgu. Tekst je u početku predstavljen pod autorskim pseudonimom Marie Kelvedon. Sara je koristila pseudonim kako bi se izbegla uticaj svoje reputacije vezane za nasilje iz predhodnih drama.

 

Branislav NUŠIĆ
Koncept i režija: Vojkan ARSIĆ

Igraju: Zoran PAJIĆ, Jelena BOGAVAC, Mirjana JELIĆ, Đorđe ŽIVADINOVIĆ GRGUR, Marko PANAJOTOVIĆ, Uroš NOVOVIĆ, Janko CEKIĆ, Aleksandar JOVANOVIĆ, Predrag VASIĆ

Preispitujemo zašto se mi večno smejemo Nušiću i zašto se ni posle 130 godina nismo promenili kao društvo.

Klasik srpske dramaturgije, ovde je polazna tačka za pričanje priče o promenama, koje se u Srbiji večito čekaju, a teško i sporo događaju… ali i predstava o genijalnosti i talentu pisca, koji je sve bolesti našeg, savremenog društva umeo da dijagnostifikuje još 1887. kada je ovaj (i za tadašnje pojmove: kontroverzni) komad napisao.

Ova verzija Sumnjivog lica jeste predstava po komadu, ali i o komadu Branislava Nušića, koji se nalazi na spisku obavezne lektire za učenike i učenice svih osnovnih škola u našoj zemlji.

Kao jedan od najigranijih i najpoznatijih komada u istoriji srpske dramaturgjie, Sumnjivo lice se u široj javnosti percipira kao laka, bezbrižna komedija. U ovoj postavci, postavlja se pitanje o kritičkom potencijalu ove komedije. Umesto lakoće i razbibrige, ova predstava tera vas da se zamislite: na koji način sistem prisvaja anti-sistemsku umetnost i kako kontroverzni, osporavani tekstovi na kraju postaju klasika, lektira za osnovnu školu?

Sumnjivo lice tretiramo kao politički komad, preispitujući da li se i u kojoj meri društvo promenilo od trenutka kada je napisan, pa do danas.

IZVINI NUŠIĆU



Koncept, režija i dramaturgija: Milena BOGAVAC

Igraju: Đorđe ŽIVADINOVIĆ GRGUR, Nina NEŠKOVIĆ, Strahinja BLAŽIĆ, Sunčica MILANOVIĆ, Nikola ŽIVANOVIĆ



Ovo je dokumentarna predstava, ali ne i biografska drama.

Istražujući priču o Ivu Loli Ribaru, njegovoj porodici, verenici Slobodi Trajković, ali i čitavoj generaciji mladih ljudi koji su dali svoje živote u borbi protiv fašizma, autori predstave žele da, pre svega, kažu nešto o svojoj generaciji; sebi; današnjim herojima i idealima u koje veruju. O tome kako oni razumeju borbu protiv fašizma danas i tome šta priča o porodici Ribar, znači njima lično; u savremenom političkom trenutku obeleženom istorijskim revizonizmom i jačanjem nacionalističkih struja, u region ali i u čitavoj Evropi.

U ovoj predstavi niko neće glumiti Lolu, ali će svi govoriti o njemu i načinima na koje društvo, u kome živimo, čuva odnosno odbacuje sećanje na ovog heroja.

 

Filip GRUJIĆ
Koncept i režija: Vojkan ARSIĆ

Igraju: Dejan MAKSIMOVIĆ, Ema MURATOVIĆ, Jelena SIMIĆ, Rade MARIČIĆ

pozorišni dokumentarac o ekstremizmu

Predstava “Kako ja ovo sinu da objasnim?” govori o ekstremizmu, kako do njega dolazi i koje su njegove posledice. Takva tema je osetljiva u današnjem društvu, a naše tlo je bilo, i uvek će biti, pogodno za rađanje novih ekstremizama. Upravo zbog toga predstava prikazuje lične priče, ali i teorijski objašnjava i razvrstava činioce ekstremizma. Proces je bio radioničarskog tipa, u kojem smo radili sa mladima iz raznih sredina i to iskustvo preneli u samu predstavu. Cilj predstave je da mlade upozna sa svim oblicima tog problema, da im pokaže da prvi korak u prihvatanju drugačijeg je prihvatanje sopstvenih stereotipa i predrasuda, koji neminovno postoje u čoveku. Osveštavanjem sopstvenog ekstremiste, naći ćemo način da se izborimo sa njim. Makar je to plan.

 

Sara RADOJKOVIĆ
Koncept i režija: Vojkan ARSIĆ

Igraju: Vladan SLAVKOVIĆ, Tanja PETROVIĆ, Jelena RAKOČEVIĆ, Darko IVIĆ, Miloš LAZAROV, Mirjana ZELJKOVIĆ, Marko PANAJOTOVIĆ, Maja SUŠA

Manipulacije istinom i informacijama nisu stvar samo savremenog trenutka. Ono što jeste karakteristično za današnji trenutak jesu lakoća i raznovrsnost načina kojima se istina relativizuje kao i alati koji nam pomažu u tome da laži obučemo ruho istine. Da forma zameni svaku naznaku suštine. Međutim, ono što ni u jednom vremenu neće moći da se „spinuje“ i neutrališe jesu posledice koje zbog medijskog zamajavanja manje ili više primećujemo na sopstvenoj koži. Sve dok nas ne udare pravo u sred lica.

Ova drama zato prati dinamiku jedne televizijske redakcije i kako se ona, što u kolektivnom što u individualnom obliku, nosi sa time kako i koje će informacije prenositi. Iako se čini da utiču na sudbinu „tamo nekih ljudi“ vidimo kako zapravo utiču na sudbinu sebe samih. Shvatamo zašto se nalaze u pozicijama u kojima se nalaze i kako ih neinformisanost i neangažovanost za sopstvene živote dovodi u pozicije u kojima se nalaze. Kako iz njih pokušavaju da se izvuku i da li i zašto (ne)uspevaju.

Dvadeset i prvi vek je, stvari deluju zastrašujuće složeno a sve što je stvoreno da bi pomoglo čoveku, uključujući pre svega i savremeni sistem informisanja i oglašavanja u najširem smislu kao da se okreće protiv njega. Osim što ova drama treba da edukuje gledaoca kako da prozre u suštinu informacija iza njihove forme, ona nas podseća i na to zašto uz sve složenije sisteme uvek stoji i napomena – korišćenje na sopstvenu odgovornost.

Čini se da danas, više nego ikad, kada su pred nama alati čije moći tek počinjemo sagledavati, moramo osvestiti ulogu lične odgovornosti kao presudnog faktora za kreiranje sopstvene realnosti. Svakim danom u kome se poigravamo lažima, dug koji imamo prema istini se uvećava i čeka da dođe na svoju naplatu. Opomene tada neće biti od velike.

VIŠE

KONTAKT

Budite slobodni da nas kontaktirate.

Reflektor teatar 
Dobračina 59b
11000 Beograd

office@reflektorteatar.rs
+381603008886