Muškarčine
Muškarčine Foto: Saša Miljević / Noizz.rs

Predstava “Muškarčine” je proslavila svoj četvrti rođendan u Prištini, a glumac Nikola Pavlović za Noizz piše o tom iskustvu.

Da mi je neko rekao da ću leta 2012. godine, takoreći u prolazu, da svratim na audiciju za predstavu, da ću par dana posle toga da saznam da sam dobio “ulogu” u njoj, da ću 30. novembra iste godine imati premijeru u Bitef teatru , da ću od premijere pa do četvrte godišnjice tu predstavu odigrati sa svojom ekipom MUŠKARČINA 95 puta u više od 33 gradova i pred više od 17.000 ljudi, da ću imati prilike sa njom da putujem u Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Hrvatsku, Sloveniju, Mađarsku, Nemačku, Italiju, Švajcarsku i da ćemo baš 30. novembra 2016. godine, četvrti rođendan naše predstave, proslaviti na Kosovu, u Prištini, rekao bih mu: Ma važi!

Priča o gostovanju na Kosovu je postojala je još od samog početka rada na predstavi i kad god bi to bila tema naših razgovora ja sam osećao neku neprijatnost, strah, i duboko u sebi se nadao da do toga neće doći. Vesti koje su dolazile do mene o Kosovu nisu bile ni malo lepe i nisam pomišljao ni turistički da ga obiđem, a kamoli da tako javno stojim na nekoj sceni i igram predstavu. Glavni razlog zašto sam sve iznad pisao u prošlom vremenu je taj što upravo ovaj tekst nastaje na Kosovu, u Kosovskoj Mitrovici.

Muškarčine
Muškarčine Foto: Ana Stojakov / Noizz.rs

U međuvremenu, ja sam rešio da pratim svoje snove, da razbijem neke svoje glupe strahove, i pokušam da upišem glumu upravo ovde, na Kosovu. I 2015. godine sam u tome uspeo i od tada počinje moj studentski život ovde, što je još jedna stvar u nizu da mi je neko rekao.

Prvo naše gostovanje na Kosovu je bilo u novembru pre godinu dana u Gračanici. S obzirom da sam ja tada već bio ovde zbog fakulteta, i bio upoznat sa situacijom, osećao sam potrebu da svoje drugare iz ekipe uputim u stanje, ali i malo opustim, jer nije sve tako kao što kažu. Bila je prisutna neka doza straha, ali nam je samo bilo u glavi da su to naši ljudi i da ništa ne može da nam se desi. I tako je i bilo, igranje je prošlo odlično!

Godinu dana kasnije ekipa mi je opet došla u posetu istim povodom. Mesto sastanka je ponovo bila Gračanica. Još jednom smo samo dokazili da je Gračanica već “osvojena” i da nas tu već vole. Ali, sledećeg dana nas je očekivao možda i najveći izazov od svih do sada. Naše prvo gostovanje u Prištini.

Nikola Pavlović
Nikola Pavlović Foto: Saša Miljević / Noizz.rs

U predstavi postoji scena koju mi zovemo ČAS ISTORIJE i tu govorimo o činjenicima koje su se izdešavale u Srbiji, na Balkanu i u svetu od 1990. pa do 2012. godine koje su možda imale uticaj na odrastanje nas i naših vršnjaka. Kao što nismo imali pojma kako će publika da reaguje na neke repilike u Bosni kada smo pričali o ratu, o Srebrenici, u Hrvatskoj kada smo pričali o operaciji Oluja, tako smo se pribojavali reakcija publike u Prištini kada govorimo o Kosovu. Možda i najviše do sada znajući da tenzija izmedju Srba i Albanaca ovde još uvek postoji.Još na ulazu u Prištinu počinjemo da se oduševljavamo samim gradom. Koliko je drugačiji i urbaniji od svih mesta kroz koje sam prošao ili posetio na Kosovu. Koračajući glavnim šetalitšem imali smo utisak kao da smo u nekom evropskom gradiću. Svako gleda svoja posla. Niko nas ne gleda previše čudno čak i kad čuju da pričamo na srpskom. Postajemo malčice opušteniji.Počinju pripreme za predstavu, ulazimo u kutije i čekamo publiku. Niko od nas ne zna koliko će ljudi doći, koji i kakvi ljudi, da li će biti ljudi uopšte, da li će neko izaći u toku predstave, da li će neko dobacivati ili možda i fizički nasrnuti na nas. Gomila misli nam prolazi i gomila rešenja za svaki mogući problem. Puna sala Teatri Kombetar i sve oči uprte u nas. Počinjemo i prepuštamo se našoj igri, pa kako bude.

Muškarčine
Muškarčine Foto: Ana Stojakov / Noizz.rs

Već na prvim replikama počinju reakcije publike. Pozitivne reakcije. Sve je okej i publika nas prihvata. Osećamo dobru energiju i mi počinjemo da kidamo. Više nam ništa nije bilo važno sem da odigramo onako kako samo mi znamo. Aplauzi, emocije, smeh i na kraju cela sala na nogama! Izgleda da nas ipak i ovde vole! Neopisiv osećaj sreće! “Osvojena” je i Priština!SREĆAN NAM ČETVRI ROĐENDAN, MUŠKARČINE!Tek sutradan sam postao svestan svega… Hvala Gračanice, hvala Prištino! E, da mi je neko rekao…

Sledeće igranje “Muškarčina” je 10. decembra u Bitef teatru od 20 sati, a predstava “Crvena: Samoubistvo nacije” je 5. decembra na istom mestu od 20 časova.

Izvor: Noizz.rs