Glumca Đorđa Živadinovića Grgura publika najlakše prepoznaje po ulozi Pece u seriji “Ubice mog oca”. Dok čekamo drugu sezonu popularne serije, ovog mladog umetnika možemo gledati u brojnim predstavama Reflektor teatra. Najemotivnija ostvarenje ove trupe “Žudnja”, inspirisana žudnjom Sare Kejn, zakazana je za 25. i 26. januar u KC Gradu od 19 časova. U intervjuu za “Noizz” Đorđe govori o ljubavi, patnji i žudnji.

Djordje Živadinović Grgur
Djordje Živadinović Grgur

Šta biva posle ljubavi?

– Momo Kapor je to predivno opisao u Uni, poetski, a surovo realistično. Završio je sa: “Posle ljubavi ne ostaje ništa.” Ja bih možda rekao posle ljubavi ostaje ništa, jedno istovremeno ogromno i premalo ništa u kome se osećaš kao izgubljen i sam u kosmosu, ali i zatočen u najklaustrofobičnijoj rupi. Posebno ako su razvojni tok i kraj ljubavi bili poput onih u antičkim ili Šekspirovim tragedijama. Ili kod Sare Kejn.

Koliko je teško pokupiti se sa sobom posle velikog sloma?

– Ja, na sreću ili nažalost, nisam još doživeo preveliki emotivni slom u smislu prekida romantične ljubavi, ali je bilo užasnih, nepodnošljivih momenata. Mislim da je možda najteže kad moraš da se boriš sa sopstvenom sujetom, s činenicom da ne možeš biti centar nečijeg sveta 24/7 i, još gore, da nikad više to nećeš biti ni na minut.


Predstava “Žudnja” Foto: Ana Stojakov / Noizz.rs

Zašto je atmosfera predstave rejverska?

Nije sve vreme. Ja bih pre rekao da je atmosfera dinamična. A onda naravno i da dolaze trenuci rejva, jer svi koji su ikad bili na takvim žurkama znaju zašto. To šta sve žudnja može da uradi s čovekom u psihosomatskom smislu, to je čist rejv.

Kako se osećaš na sceni sa tako intimnom atmosferom?

Kao sam sa sobom. I sa svojom žudnjom. Nekad lepo i prijatno, ušuškano, a nekad, češće, dijametralno. Jer sa žudnjom moraš stalno da se boriš, varirajući načine i sredstva.

Predstava se odvija na ogromnom jastuku na kome ste nekako ušuškani, ali je se ona iz KPGT-a preselila u KC Grad. Da li osećaš razliku u prostoru?

Osećam neku razliku enegrije prostora dok ne počnemo. Posle toga, osećam samo svoje misli i protok sveukupne energije kroz sebe. Mislim da prostor značajnije utiče na percepciju gledalaca i njihovo kontekstualizovanje sadržaja, iako će ruševine KPGT-a uvek biti majka “Žudnje”.

Izvor: Noizz.rs