Kao volonterka sam se priključila Centru E8 u novembru mesecu 2016. godine, kada je uveliko bila razvijena priča o Refletor teatru, u koju sam svesno i odgovorno uskočila.

Na stvaranje nove scene u ovom vremenu i državi gledam kao na veoma hrabar i odvažan potez. Vojkanova (Vojislav Arsić, reditelj Reflektor teatra) želja i zarazni entuzijazam igraju veliku ulogu u stvaranju ovog mladog pozorišta, koje ima za zadatak da surovo prikaže društvo kog smo deo, i da uperi prstom u njegove mane.

Potreba za pozorištem koje će podučavati mlade je bila velika, kao i entuzijazam ljudi sa kojima sarađujem u teatru. Spoj tih pozitivnih energija i ideja ključan je za unapređivanje i stvaranje nove scene.

U okviru Reflektor teatra postoji volonterski program, u koji sam uključena sa još 4 mlade dame, koje pored studija, svoje slobodno vreme provode upravo u pozorištu. Dobijenu priliku koristimo kako bismo unapredile svoje veštine, naučile nešto novo i približile se radu jedne ustanove. Aneta Goranović, producentkinja Reflektor teatra,  naša mentorka, guru i prijateljica, svoj zanat nam približava na najbolji način, kroz razne zadatke, poslove, priče i doživljaje.

Pod Reflektorom se nalaze još Vojislav Arsić, reditelj predstava i Milena Bogavac, dramatuškinja. Njih dvoje u tandemu sa 20 glumaca i glumica stvaraju magiju na sceni Teatra. Predstave koje su do sada postavljene su: Muškarčine, predstava koja je igrana širom Evrope. Pogledalo ju je preko 18.000 ljudi. To je pozorišni dokumentarac o muškosti danas. Zatim Crvena: Samoubistvo nacije, najemotivnija predstava po mom mišljenju. Prikazuje položaj žena u Srbiji i suočava se sa problemom mizoginije. Zanimljivo je da je postavljena sa 14 muškaraca na sceni. Predstava Žudnja, ispirisana žudnjom Sare Kejn i Sarom Kejn, engleskom dramaturškinjom koja je nakon dva pokušaja samoubistva preminula u 28. godini. I najnovija produkcija, predstava Sumnjivo lice, koja je rađena po tekstu Branislava Nušića. Baca svetlo na realnost i na sva Sumnjiva lica koja su oko nas. Glasna, jasna i buntovna predstava koja govori sama za sebe u Nušićevo, a i u današnje vreme.

Teatar je sila koja ruši granice, menja ljude, diže pobune, tera ljude da crvene od sramote. Pokazuje ko su Sumnjiva lica i šta nam ona rade. Zabranjuju izvedbe i mudruju u foteljama. Pune džepove, a narod gladuje. Teatar svoje Reflektore usmerava na nepravdu, kriminal, diskriminaciju, zlo i naslje.

Volontiram u Reflektor teatru jer volim pozorište, jer ono zrači i menja stvari. Stvarno verujem da ima tu moć da menja ljude. Ako ne da ih promeni iz korena, maker da ih natera da se preispituju. Ne mogu reći da postoji najposebnija umetnost, jer je svaka posebna na svoj način, ali pozorišna umetnost je jedina koja čoveka stavlja na drugo mesto, u drugo vreme, sa drugim ljudima, u posebno stanje duha i uma, dok ga prožimaju nedokučive emocije.

Katarza.

Teatar! – jer samo to ima smisla.

Nevena Caković, volonterka Reflektor teatra

 

izvor: Portal Mladi