Ekipa Vajb magazina prisustvovala je jednom od izvođenja predstave „Crvena: Samoubistvo nacije“, nezavisnog Reflektor teatra.

Predstava govori o položaju žena u Srbiji, mizoginiji, nasilju i demografskoj katastrofi.

Uvod u predstavu koji ne ostavlja publiku ravnodušnom

Kada desetoro momaka u glas kaže: „Jebi se Srbijo!“, u cilju bunta prema svemu lošem što ih okružuje u rodnoj državi i to ponovi na desetine puta, šta se prvo pomisli? Za neke je drsko, nekima previše stresno, dok su određenima ove reči i te kako jasne. Izazivaju onu podvojenu reakciju: Da l’ da se smejem ili plačem. Odjednom poželite da ustanete i zapevate sa njima. Da i vi budete deo nečega što pomaže napretku rodne nam zemlje. Jer svi smo mi na istom tlu i odgovorni za situaciju na njemu.

Imati mesto na kome možeš da izvičeš ono što ti smeta je svakako olakšanje kada živiš međ’ narodom gde nisu svi radi da saslušaju tvoje pesimistički-realno-prozivačko-renesansno izlaganje, a kamoli da podrže isto. Zato je teatar kultura. Zato treba otići u pozorište, a ne u kafanu gde ćeš crnu stranu svoje realnosti potopiti u turama alkohola i otupeti toliko da zaboraviš na nju. Treba se suočiti sa lošim, a ne bežati i biti kukavica. Zato što ćete u suprotnom potonuti u lošem. Što dublje toneš, sve je teže da isplivaš na površinu, reče nekad neko.

Posle prozivanja u razotkrivanje

Pošto odslušate numeru kojom kultuno jebemo mamicu svemu što nam smeta, sada je došlo vreme i da se malo razotkijemo. Neće svi gledaoci moći da spoje delove predstave u celinu. Za neke će biti malo rastrzana, što je i objašnjivo, jer obuhvata preobimnu priču. Zato uvek možete odabrati da ste se prebacili na drugu fazu i gledali dva pozorišna komada, po mnogom različita a opet slična, nekako stopljena jer uzrokuju jedan drugi. Jer je žena ona koja rađa. Jer u današnje vreme ona ne mora nužno da rodi, već može da odradi abortus. Jer abortus znači smanjenje nataliteta. Jer smanjenje nataliteta predstavlja društveni problem. A do društvenog problema dolazimo zbog, zbog…. nije zbog žene, ne, ne…. nego zbog opšteg stanja u društvu. Sve je povezano.

Sada kreće priča. Kreće drama jedne nacije, žena, budućih majki, devojaka, ljubavnica… Ne bilo kakvih žena, nego onih čiju životnu priču prenose, verovali ili ne, muškarci. To su mladi glumci Reflektor teatra koji nisu odustali od kulture i nisu želeli da naš narod ostave zatupljenim kao što to danas čine, kako televizijski magovi tako i pojedina kvazi pozorišta na domaćem tlu.

Problemi žena, mizoginija i rodna (ne)ravnopravnost kao tačke propadanja jednog naroda

Komad se na žestok način bavi ženskim pitanjima i životima srpskih žena. U vreme kada je na globalnom nivou abortusa sve više i kada su moralne skale pobesnele, kada se za sve krive žene jer one izazivaju pobogu, ovaj komad je došao kao nešto potrebno. Zato što je umetnost ta koja nema ograničenja i koja može da ispriča priču koja je još uvek, ne znam zbog čega, tabu našem narodu.

Nasilje nad ženama se dešava svakodnevno, a malo se govori o njemu. Zbog srama, straha od nerazumevanja, još goreg efekta i tako u nedogled sa razlozima nepričanja. Izađe ponekad po koja žena na nacionalnu frekfenciju i apeluje da se treba boriti protiv nasilnika, ali naši ljudi su takvi da sutradan zaborave na to, jer im je teško da priznaju sebi da tako nešto postaje učestalo. Dok se druga pojavi, priča prve bude zaboravljena i tako u krug. Zato mislim da je od krucijalnog značaja za smanjenje procenta prebijenih i psihički ubijenih majki, ljubavnica i prijateljica, da bude što više ovakvih pozorišnih komada. I ne samo to, nego da isti budu posećeniji i da im se pruži više marketinga. Malo znači što ću ja, koji već razumem celu situaciju i znam u kojim smo govnima, da pogledam delo. Cilj je da se dopre i do onih koji izbegavaju ovako teške tematike, do onih koji možda upravo danas doživljvaju istu scenu kao devojke iz komada ili „patriota“ koji pod svojom slabošću „pucaju“ na svoju lepšu polovinu. Predstava pomaže da razumemo svaku ženu bila ona etiketirana kao nevina, prosečna ili kurva.

Crvena: Samoubistvo nacije

Da se vratim na sam komad. Žene, kao što sam rekao, ovoga puta igraju muškarci. Muškarci koji nam, u jednom delu predstave, pričaju priču o tri tako različite a toliko slične žene. Slične su zbog sudbine koja ih prati, zbog svojih emocija, borbe sa životnim neprilikama i nagonima. Postavljaju se pitanja na koja su retki odgovorili. Zašto se jedna žena odluči na abortus? Zašto je žena koja voli kriva što oseća? Da li žena uopšte sme da se vodi svojim nagonima? Da li je žena kriva za sve?

Zašto muškarci u ulozi žene? „To nije ništa neobično!“, kako rekoše akteri predstave više puta u sklopu komada. Kada ljudi muškog roda pokažu kako razumeju i mogu da iznesu priče suprotnog pola, to priču čini uverljuvijom i prenosi poruku da smo svi ljudi i da svi možemo da razumemo jedni druge samo ako to hoćemo. Ne može žena uvek da bude kriva i ne može muškarac uvek da bude muškarčina. Možda ne delimo istu fiziologiju, ali delimo sudbine i imamo slične misli. Jednostavno, deo smo jedni drugih i neraskidivo povezani pravom na život.

Da ne pomislite da se u pozorišnom komadu samo radi o ženama, ima i muškaraca. Oni su predstavljeni moćno, po srpski, onako kako treba, što bi reko prosečan domaći muškarcina. Mislim čak da bi značajnije bilo da što više muških odgleda ovaj pozorišni komad i da pokuša da ga shvati, a ne samo da se nasmeje na koju foru i nestrljivo čeka sladeću. Ima i onih delova gde će se neki i nasmejati, momenata u kojima ćete samo nemo posmatrati, biti zatečeni, a onda i uznemiriti, pa na kraju izaći iz sale i biti u razmišljanjima i pod utiskom. Kada biste još dobili i želju za promenom, tada bi predstava ispunila svoju svrhu.

Reflektor teatar je nešto što je mladost. Nešto što svara umetnost. Nešto što se zove nada. I nešto što teži da pomeni lošu sliku, iako u pomenutom komadu puno kritikuje. Dobra kritika je ipak bolja nego loša pohvala, složićemo se. Ustati protiv loših svari koje uništavaju jedan narod, jednako je pomoći mu da se oporavi.

Ovo je prvi pozorišni komad Reflektor ekipe koji sam pogledao i sigurno ne poslednji. Zato preporučujem ove ljude koji znaju šta rade i zbog toga treba da budu viđeniji. Nisam puno otkrivao o komadu, jer će mnogo više značiti ako ga pogledate sami i kažete mi kako sam vam dao kvalitetnu preporuku.

Gledajte još sjajnih pozorišnih komada Reflektor teatra:

Repertoar

Izvor: Vajb Magazin