Da li ste znali da je predstava Muškarčine obeležila svoje jubilarno 100. izvođenje? Da li znate koliko je retka pojava u stvaralaštvu dokumentarnog i nekomercijalnog teatra proslavljanje 100. izvođenja?
Ovim povodom, Reflektor teatar je 25. aprila u Bitef teatru okupio100 uspešnih i ostvarenih muškaraca u Srbiji danas i tako poslao poruku važnosti promocije pozitivnih vrednosti i značaju koji kultura ima u edukaciji građana. Prepoznavanjem jedinstvenog pristupa koji Reflektor teatar ima u umetničkom tretmanu najznačajnijih tema zajednice, ovim događajem se dalo na značaju prisutnosti teatra u životima mladih ljudi. Predstava je svoju premijeru imala 2012. godine, a do utorka, 25. aprila, gostovala je u devet država i videlo ju je preko 20.000 ljudi!
Svečano 100. izvođenje Muškarčina podržali su uspešni pisci, profesori i blogeri. Evo kako baš ti uspešni muškarci savetuju mladiće koji danas odrastaju u Srbiji:
Marko Vidojković, pisac
Pravi muškarac može 100 puta da zaplače uz pesmu koja ga podseća na osobu u koju je zaljubljen, čak i ako je reč o treš metalu. Sto puta je minimum, šta više. Uzor mi je bio deda po majci, koji je uz moju baku, obolelu od multiple skleroze, ostao do kraja svog života, svakodnevno je premeštajući iz ležećeg u sedeći položaj, hraneći je i kupajući. Ta „faza“ njihovog braka trajala je četvrt veka. Ona je umrla godinu dana posle njega. Pravi muškarac u Srbiji bi trebalo da se zalaže da žene zauzmu sva ministarska mesta i mesta direktorki javnih preduzeća i javnih ustanova, pošto srpskim muškarcima treba jedna malo duža pauza od upravljanja državom.
Poruka dečacima: Nemojte da vam obolela sredina i urušeno društvo nabijaju komplekse i od vas prave male “Veljke Ražnatoviće”. Pronađite prave društvene vrednosti i za njih se borite svim silama i svim sredstvima, dok god ste ovde. Ovo doduše važi i za devojčice, samo što treba da piše „Anastasije Ražnatović”.
Filip Ejdus, docent na Fakultetu političkih nauka:
Šta pravi muškarac može 100 puta? Ne znam na koga mislite, pošto je kategorija “pravog muškarca” sporna. Ukoliko bih odgovorio na pitanje prihvatio bih pretpostavku koja je ugrađena u vaše pitanje, a to je da postoje “pravi” a samim tim verovatno i “lažni” muškarci. U takvoj esencijalizaciji rodnih uloga ne želim da učestvujem. Uzor mi je bio Tolkien. Obožavao sam njegove knjige, i paralelni svet mača i magije koji je stvorio. Proveo sam bezbroj sati igrajući sa društvom Dungeons and Dragons. Način na koji većina ljudi u Srbiji verovatno vidi “pravog muškarca” je precizno predstavljen i opravdano kritikovan u Vašoj predstavi Muškarčine. Ako baš moram da iskarikiram stereotip, to su oni ljudi koji znaju sami da poprave automobil, a u saboraćaju kada im neko trubi ne ostaju dužni. U slobodno vreme gledaju sa drugarima fudbal ili uz pivo raspaljuju roštilj, dok im žena secka salatu.
Poruka dečacima: Da paze šta žele od života jer će im se mnoge želje ostvariti.
Ognjen Obradović, pisac
Može sto i više puta da uradi nešto što jedan pravi muškarac nikada ne bi uradio, a da se i dalje nazove pravim muškarcem, ako to želi, i ako nije od nas koje ova sintagma previše žulja, zbog svih negativnih konotacija koje je upila. Uzor? Ne sećam se konkretne figure, ali se, recimo, sećam da sam želeo da plivam kao moja starija sestra, da znam baš sve o životinjama kao čika sa dubokim glasom što je pričao u Opstanku i naučim da crtam kao vaspitačica kojoj sam zaboravio ime, a kojoj je dodatni plus bio i taj što je umela da kukuriče kao petao.U Užicu je trenutno u toku književni festival Na pola puta, koji je jedna od važnijih stvari koje su se desile meni, a i tom gradu, zbog svih ljudi koje je tokom godina okupio. Pravi muškarac u Srbiji danas znači biti kriminalac i ući u rijaliti, po onome što nam mediji poručuju.
Što se mene tiče, isto što i biti ispravan čovek, u najširem mogućem smislu.
Poruka dečacima: Dođite u pozorište, jer ovde se govori i o vama.
Milan Vučićević, bivši profesionalni košarkaš, uticajni bloger
Pravi muškarac 100 puta može da bude iskren prema sebi i ljudima koje voli. Da bude jači od samog sebe, da 100 puta sagleda širu sliku i bude veći čovek. To može, mora i 1000 puta. Uzor mi je bio moj deda, kasnije moji rodetlji. Od dede sam nasledio konkretnost i širinu, naučio koliko je strategija bitna, ali i to da su harizma i komunikacija najbitniji. Roditelji su me naučili da budem kulturan i pošten, da budem dobar prema ljudima…kako godine prolaze, to sve više cenim. Ne delim muškarce na prave, krive…svako je superheroj u svom univerzumu. Na drugima je da sude o relevantnosti i kontekstu. Ako već moram da definišem pojam “pravi”, mislim da biti pravi je posedovati tu neopterećenost i biti relaksiran po pitanju doživljaja samog sebe.
Poruka dečacima: Da budu hrabri, ali da budu džentlmeni. Da manje vremena troše na konstatovanje situacije i onog što ne valja, toga će uvek biti…a više da svojim konkretnim primerom pokažu da može bolje. Da pomažu slabijima i da svoju sredinu uzdižu i guraju napred. Dečacima da se takmiče sa boljima, a ne sa lošijima. A kad postanu muškarci, da prestanu da se takmiče i da žive svoj mir.
Događaj 100 za 100 podržali su Dragan Bjelogrlić, Aleksandar Gatalica, Robert Čoban, Boris Trivan, Milan Lane Jovanović, Srđan Ognjanović, Renato Grbić, BojanVasković, Bojan Gluvajić, Boris Bakalov, Karlo Zagorac, Vuk Vučković, Jovan Jelisavčić, Nenad Radujević, Milan Antonijević i mnogi drugi. Pozivamo vas da pratite i čitate odgovore pravih muškaraca.
Reflektor teatar je nezavisna omladinska pozorišna produkcija,koja stvara i razvija se bez institucionalne i stalne finansijske podrške. Osnovna ideja našeg rada je stvaranje pozorišne zajednice i inovativnih produkcijskih rešenja, koja bi omogućila da publika uživa u edukativnim i savremenim pozorišnim sadržajima, a mladim autorima, glumcima i glumicama da dobiju priliku da dostojanstveno prezentuju svoj rad.
Događaj 100 za 100 podržali su Color Press Group, Color Media Communications, Ambasada države Katar i Advokatska kancelarija Sekulović.