Sa prozora kancelarije našeg malog teatra vidi se lep prizor – centar Beograda koji uvek vrvi od ljudi, trolejbusa, autobusa, automobila… Neki će se, možda, zapitati kome je gužva lep prizor, ali naš mali i odabrani tim voli gužvu, jer daje osećaj ’’živosti’’. Voli i svoju kancelariju, u kojoj svakodnevno priprema nove akcije, kojima pod Reflektor stavlja sve one teme koje moćnici guraju u mrak.

Sa prozora kancelarije našeg malog teatra gledamo prolećni dan u 2019. godini, a po ko zna koji put pogled nam pada i na Svetogorsku – jednu od onih beogradskih ulica koje su bezbroj puta bivale preimenovane. Podsetićemo vas da je pre ovog naziva, stanovnicima Beograda ova ulica bila znana kao ’’Lole Ribara’’, što je posebna simbolika i inspiracija za rad Reflektorovaca.

Proleće je stiglo, a uskoro treba da otcepimo i još jedan list kalendara. Ekipa Reflektor tetra voli svoju kancelariju, proleće i gužvu u Beogradu, ali i pesme Zdravka Čolića, dakle – idealan soundtrack za čitanje ovog teksta je ’’April u Beogradu’’. Mart se bliži kraju, a sve učestaliji sunčani dani nas inspirišu da radimo i stvaramo sa još većim elanom i osmehom, pa se neizmerno radujemo proleću, iako mnogim Reflektorovcima ono znači i borba sa alergijama.

Međunarodni dan šale se obeležava 1. aprila, što se taman poklapa i sa glavnim pitanjem naše predstave ’’Sumnjivo lice’’, koja će se tog dana od 20h održati u CZKD-u, a ono glasi: ’’Šta je smešno?’’

Osim što nam pogled seže na ex-Lole Ribara, postoji još nešto važno – april je mesec kada je rođen ovaj jugoslovenski narodni heroj, a predstavu ’’SMRT FAŠIZMU! O Ribarima i Slobodi’’, koja govori o njemu, igraćemo 4. aprila, što je, takođe, značajno, jer tog dana Beogradski univerzitet obeležava Dan studenata. Lola Ribar je diplomirao prava, a upisao i filozofiju. On je bio naš vršnjak kada je postigao sve ono zbog čega je danas primer pravog heroja i idola mladih. Dođite u Jugoslovensko dramsko pozorište da čujete priču o njemu i svima nama. Dođite da pokušamo da odgovorimo na važno pitanje: ’’Zašto si ti živ?’’

Posle nešto kraće pauze, 14. aprila se ponovo vraćamo u Centar za kulturnu dekontaminaciju i nedeljno veče provodimo sa ekipom predstave ’’Muškarčine’’. Ima li boljeg načina da se napunimo elanom za početak nove radne nedelje od odlaska u teatar? Mi smo sigurni da nema. ’’Sedmorica mladih’’ će i ovog puta, kao i svih prethodnih pred desetinama hiljada gledalaca, pričati o svom detinjstvu i načinu na koji su vaspitavani, te tako pokušati da nađu odgovor na pitanje: ’’Šta znači biti Pravi muškarac danas i ovde?’’

A samo par dana posle toga, ponovo smo tu, ali sa ekipom predstave ’’CRVENA: Samoubistvo nacije’’. Tu smo sa pričom o ženama i njihovim problemima. Tu smo da rasvetlimo sve ono o čemu se ćuti i što se trude da ne vidimo. Tu smo da kažemo ’’dosta’’ volkanju i želkanju, ponižavanju i vređanju žena u Srbiji. Tu smo da sagledamo sa čime se sve one suočavaju i to iz muškog ugla. Iako ćemo se celog aprila baviti postavljanjem pitanja, ipak ga tako nećemo završiti. Ovom predstavom ne postavljamo pitanje, njom šaljemo jednu glasnu poruku. Dođite da je čujete.

Ma koliko proleće bilo sunčano i obojeno, moramo biti svesni šta se sve dešava oko nas. Ulice su tu da stvaramo promene, bilo da se zovu Svetegoroska, Lole Ribara, ili nekako drugačije. Čuje se odjek koraka hrabrih ljudi, ali mi verujemo da to nije sve – hrabrost i promene dolaze odande odakle dolazimo i mi sami i svako treba da ih proizvodi tamo gde se najbolje snalazi. Mi to činimo u teatru, a zahvalni smo što ste uz nas. Onda kada vidimo vašu podršku, znamo da svaki trud vredi i da naše poruke imaju smisla. Uz vas naš Reflektor ima dovoljno lampica da sija jače od društvene tame. Hvala što zajedno #svetlimoumraku. Vidimo se u aprilu!

 

Danica Đokić, volonterka Reflektor teatra