Šta si naučio tokom proteklih sedam godina?

Uh, pa stvarno mnogo toga. Izdvojiću nekoliko stvari: da nekad moram da budem uporan do sopstvenih modrica i krvi, da nekada moram da uradim i ono što nije najprijatnije, da se rasterećujem nepotrebnih komplikacija u što većoj meri, da slušam instinkt pogotovo ako se potvrdio kao dobar i tačan, da se ne zatvaram usled povreda, da se saberem i artikulišem kad treba i plovim sam kao mesec kad želim, a i naučio sam nekoliko drugara da vezuju kravate uz pesmu iz naše predstave.

 

 

Uporedi društvo koje te okružuje i sebe samog sada u odnosu na pre sedam godina.

Društvo, en general, me sve više razočarava svojim slepilom, inercijom i defetizmom, a moje lično, blisko društvo je sve divnije. Osećam da se na mom ekvilajzeru polako snižava intenzitet ludačke energije, ali ga kompenzuje rast iskustvenog znanja, što je u redu, za sad.

 

 

Da li se danas tolerantnije gleda na muškost, nego kada ste počeli da radite predstavu?

Nemam pojma, iskreno. Nemam utisak da se nešto posebno menja i da se na bilo šta gleda tolerantnije, a ne znam ni od koga tačno možemo da očekujemo da se bavi praćenjem toga, ali recimo da, ako bismo bili neskromni i rekli da verujemo da su mnoge organizovane posete škola našoj predstavi ostavile neki uticaj na te mlade ljude, a oni izvršili dalje u nekim situacijama uticaj na druge, onda se možda nešto i dešava u tom smislu.

 

 

Koliko se Pravi muškarac promeni za sedam godina?

Koliko god je potrebno da bi bio još „pravlji“.

 

 

Kakav je tvoj odnos bio prema predstavi „Muškarčine” kada ste počeli da igrate, a kakav je danas?

Tada je to bila grupa ultra zabavnih, različitih mladih ljudi (poneko je bio i pametan J ) s kojima sam radio na nečemu što je već tada bilo drugačije i važno za mene, u svakom smislu. Danas je to jedno mesto susreta sa braćom-prijateljima s kojima sam, u međuvremenu, podelio mnogo više nego što sam mogao i da pretpostavim. To je, svakako, jedna vrsta škole ili bar podsetnika za one koji gledaju, ali i za nas koji je izvodimo i živimo radimo druge stvari, u pauzama izvođenja.

 

 

Kako vidiš sebe za sedam godina?

Ne mogu da gledam tako polu-daleko. Da je u pitanju 15 ili 30 godina, ili godinu-dve, tu bih mogao da namaštavam, ili pretpostavim, ali ovih sedam nisu blizu, a doći će brzo koliko i sedam koje su prošle, pa se samo nadam da će me tako lepo iznenaditi i sledećih sedam.

 

 

Kako vidiš ostale Muškarčine za sedam godina?

Kao najsrećnije, najbolje muškarce koje ću poznavati.