Šta si naučio tokom proteklih sedam godina?

Tokom proteklih sedam godina naučio sam dosta o životu i sebi u njemu! Naučio sam koliko mogu i koliko se može kada se upre u nešto. Malo, ALI SAMO MALO, naučio sam da se kontrolišem. Kao i to da je sedeti i čekati da ti se stvari dese jedna uzaludna radnja koja će te pojesti živog. Naučio sam da nisam sam u nekim stvarima! Naučio sam dosta od ljudi i naučio sam dosta o ljudima! Naučio sam, isto tako, da što šta nisam naučio i da me tek čekaju neke stvari, ali o tome ćemo za sedam godina!

 

Uporedi društvo koje te okružuje i sebe samog sada u odnosu na pre sedam godina.

To je malo nezgodno pitanje jer su ljudi, nekak, uvek skloni odlascima i dolascima. Neki ostanu, neki te prerastu ili ih prerasteš. Mogao bih reći da sam, pre sedam godina, bio okružen ljudima sličnim sebi, jer tako to, valjda, ide kada si mlađi, a danas... Pa prilično je isto, samo su nam se malo proširili vidici!

 

Da li se danas tolerantnije gleda na muškost, nego kada ste počeli da radite predstavu?

Ne umem da odgovorim na to pitanje. Iskreno, čini mi se da promena postoji, da su ljudi manje skloni osudi i etiketiranju različitosti, da su tolerantniji i da se napravio neki pomak od oštrog pogleda na drugo ljudsko biće, ali ponekada nisam siguran da li su to moje želje i nadanja ili realno stanje stvari.

 

Koliko se Pravi muškarac promeni za sedam godina?

Pravi muškarac se promeni za sedam godina tako što, za to vreme, ne stoji u mestu, već razvija svoja interesovanja i talente, te radi na sebi, kako fizički tako i mentalno. Takođe, Pravi muškarac dozvoli sebi da malo poraste (ne ODraste) i da pusti neke poglede na svet kojih se do malopre držao kao davljenik... Za šta god da se davljenici drže.  Pravi muškarac se promeni za sedam godina tako što misli, oseća i ne dozvoljava sebi da ga išta vuče u rikverc.

 

Kakav je tvoj odnos bio prema predstavi „Muškarčine” kada ste počeli da igrate, a kakav je danas?

Pošto sam upao u jednu već formiranu porodicu, osećao sam se, dakle, kao pogubljeno tele! 🙂 Imao sam neopisivu potrebu da se pokažem, izrazim svoje stavove stavljajući, klinačkom greškom, u drugi plan sve što je ova predstava imala da poruči.

S vremenom, kako sam krenuo da osluškujem šta se tu, u stvari, dešava, shvatio sam koliko je važan posao koji radimo i koliko je dragocena poruka koju predstava sa sobom nosi!  Tada sam o toj predstavi mislio da je deo mene, ali s vremenom sam shvatio da sam, zapravo, ja deo nje i da, ako u tom uigranom organizmu krenem da glumim ego trip ludilo, neću postići ništa osim da miniram jedan perfektan projekat!

 

Kako vidiš sebe za sedam godina?

Vidim sebe u pozorištu!

 

Kako vidiš ostale Muškarčine za sedam godina?

Dečaci/kolege/vrli profesionalci, već su sada veliki ljudi, velikog srca i sa neizrecivim žarom igre. Verujem da će svako od njih u narednih sedam godina nastaviti u istom pravcu i razvijati tu dobrotu.

Svakoga od njih ne mogu da ne vidim kao veoma uspešnog, ostvarenog, srećnog i nasmejanog u čemu god da se opredeli da radi. Neverovatno je  koliko umeju i u meni trunka sumnje ne postoji da su to ljudi koji će daleko, daleko stići, bez pogovora! Ali, ipak, Jocu pomalo vidim kao pornografskog producenta.