Šta si naučio tokom proteklih sedam godina?

Više obraćam pažnju na to kako se drugi ljudi ponašaju ,odakle potiče nasilje, koji su uzroci problema I da li možemo da im stanemo na put. Naučio sam koji su najbolji načini predstavljanja društvenih problema publici i ljudima koji su u mojoj okolini. Pasivnošću ćemo samo nazadovati. Shvatio sam da moramo da se otvorimo, da primećujemo stvari i reagujemo.

 

Uporedi društvo koje te okružuje i sebe samog sada u odnosu na pre sedam godina.

Ljudi jure kao muve bez glave i  jako su umorni.Sve je manje tolerancije među ljudima i svi gledaju što pre da pobegnu. Demografska slika Srbije govori da smo nacija koja izumire. Svake godine Republika Srbija ostaje bez, približno, 30 000 stanovnika i stanovnica. Opasno je što se rađa born to hate generacija koja, bez dodira sa užasom rata, mrzi i prezire sve oko sebe. Umesto da nadograde svoje roditelje, oni ispadaju gori od njih. Kao i svuda u svetu jako je bitno da uložimo puno truda u edukaciju i konzumiranje aktivne umetnosti. Aktuelnost jako prati „Muškarčine” i mislim da  ljudi dobro osećaju našu borbu da ova zemlja ne potone  u tupu močvaru, prepunu negativnih osećanja.

 

Da li se danas tolerantnije gleda na muškost, nego kada ste počeli da radite predstavu?

To je naša svakodnevna borba. Predstava i svaka reakcija publike ostavljaju trag. Njihov osmeh, njihova tuga – sve nas to pogađa jer se dešava ispred nas. Upravo me najvise raduju  komentari koje dobijam od ljudi koji su gledali predstavu. Divno je videti kako se publika oseća i ima potrebu da diskutuje o tim  temama. Mislim da je to način na koji umetnost može nešto da promeni. Bitno je i potrebno, u ovoj konfuznoj i, ponekad, sivoj svakodnevici, dati ljudima predstavu koja otvara novu energiju i put kojim bi ova zemlja i svi okolni krajevi trebalo da krenu.

 

Koliko se Pravi muškarac promeni za sedam godina?

Pravi muškarac se svakodnevno menja, jer unapređuje sebe i sredinu u kojoj se nalazi. On svakodnevno istražuje, ne predaje se i poštuje različitost.

 

Kakav je tvoj odnos bio prema predstavi „Muškarčine” kada ste počeli da igrate, a kakav je danas?

Shvatio sam kolika je važnost ove predstave. „Muškarčine” nisu samo predstava – postale su pokret. Drago mi je da sam u svom životu pronašao ljude koji razmišljaju slično kao ja i rešeni su da učestvuju u borbi protiv društvenih anomalija koje nas okružuju,bez obzira na to koje su im primarne profesije.

 

Kako vidiš sebe za sedam godina?

Nadam se da ću nastaviti da se bavim aktivizmom, motivisanjem mladih na razmišljanje o sopstvenom vremenu, vrednostima i idealima koji ih pokreću, kao i da ću imati kapacitet za emocionalnu investiciju u druge, da ću da tragam za idejnom orijentacijom i upoznajem se sa nevoljama vršnjaka. Nadam se da ću nastaviti da se bavim čovekom i na makroskopskom i na mikroskopskom nivou.

 

Kako vidiš ostale Muškarčine za sedam godina?

Nadam se da ćemo i dalje biti na okupu i dobiti isto ovo pitanje tada.