Predstava „Ćao svima” u produkciji Reflektor teatra biće premijerno izvedena 26, 27. i 28. septembra. U pitanju je inovativan i zanimljiv koncept, budući da će se predstava odvijati tokom celog dana u različitim realnim i virtuelnim kanalima komunikacije, a završiće se izvođenjem na sceni Dorćol Platza. Da se malo bolje upoznamo sa fenomenom „influenserizma” o kome nova predstava govori, ali i da otkrijemo šta sve možemo da očekujemo na premijeri, otišli smo do Reflektor teatra i razgovarali sa Sofijom Dimitrijević, dramaturškinjom, Vojkanom Arsićem, rediteljem i Markom Panajotovićem, glumcem u predstavi i direktorom Reflektor teatra.

Za početak, pitali smo se kako predstava „Ćao svima” koordinira sa dosadašnjim radom Reflektor teatra, poznatim po svom društvenom angažmanu i edukativnom aspektu.

Vojkan: Nećete verovati ali imamo samo jednu usputnu repliku u kojoj pominjemo Vučića (smeh). Ova predstava je na neki način malo drugačija od poslednjih koje su izašle, ali je i te kako politička. Bavi se jednim novim vidom komunikacije, života, laži, odnosno novim vidom post-istine kroz koju živimo na društvenim mrežama koje trenutno postoje i koje će postojati. Umemo da kažemo da je ova predstava suočavanje sa budućnošću, pa eto, ako treba da tražimo tu edukativnu komponentu, onda je to to.

Marko: Predstava dosta korelira sa današnjim stanjem mladih. Godinu i po dana smo sedeli u svojim domovima i potpuno smo prešli u onlajn svet. Želeli smo da vidimo kako je to uticalo na sve nas i šta se nalazi iza likova na društvenim mrežama: šta je zapravo lažan, a šta je istinit život; kako društvene mreže utiču na ljude na dobar ili loš način i kako im treba pristupiti.

Sofija: Odavno se nisam suočila sa nekom predstavom koja je toliko aktuelna. Pod tim ne mislim na neku aktuelnost koju svi volimo da vidimo u pozorištu, a to je političnost, već govorimo o problemu, pogotovo mladih generacija, koji je prisutan svuda, gotovo 24 sata dnevno, što ga čini i najaktuelnijim mogućim.

Vojkan: Aktuelni smo skoro kao Nušić!

Vojkan nam je otkrio kako će izgledati imerzivni aspekt ove predstave i kako će publika moći da učestvuje u njoj:

Predstava počinje od jutra, od kad se publika probudi i dešava se tokom celog dana u raznim kanalima: od telefonskog poziva, do raznih mobilnih aplikacija u kojima se delovi jedne slagalice događaju. Publika će imati prilike da učestvuje na razne načine, najviše kroz glasanje, gde će više puta tokom dana, a i tokom samog izvođenja imati priliku da se izjašnjava o određenim stvarima u predstavi koje će na neki način uticati na njen dalji tok.

Pitali smo ga i kako se radioničarski proces, započet promišljanjima na temu slobode, završio u oblasti influensera i društvenih mreža:

Prva reč i prva tema s kojom smo krenuli je „sloboda”. Istraživali smo šta za nas znači sloboda i kroz te radionice smo došli do niše, odnosno smestili naše likove u neku relevantnu okolnost, jer ipak je sloboda mnogo širok pojam. Onda smo rešili da to povežemo sa mnogo većim prisustvom na internetu na koji nas je naveo period koji je iza nas i, usudiću se da kažem, ispred nas. Nakon toga smo rešili da kreiramo četiri takozvana „lažna” influensera, da napravimo njihove Instagram naloge, i da ih oživimo kroz Instagram. Kroz niz stvari koje smo radili da bismo od njih napravilii influensere: sakupljanje pratilaca, saradnja s brendovima, saradnja sa drugim influenserima, mi smo učili o fenomenu „influenserizma” i ta saznanja kasnije koristili da bismo napravili predstavu. Interno, poslednju scenu naše predstave zovemo „Šta smo naučili i kako nam je bilo”, zato što tu govorimo šta smo sve shvatili dok smo se igrali na Instagramu praveći influensere i praveći jedan ozbiljan kapital, jer danas je uticaj – kapital.

U prethodnom periodu pandemije upliv digitalnih tehnologija i načina komunikacije bio je veći nego ikada. Složili su se da je to sigurno uticalo na sam izbor teme predstave.

Marko: Uticalo je dosta. Već neko vreme pričamo o tom onlajn svetu i uticaju na ljude, ali on se utrostručio u vreme pandemije. Reflektor teatar je sve to vreme bio prisutan sa onlajn sadržajima i učili smo o tom svetu, o tehnikama za onlajn prikazivanje. Čitava ta situacija nas je naterala da obradimo ovu temu, jer mi tako i radimo: kad nas nešto pročačka, kad nas nešto grči u želucu, onda krenemo time da se bavimo.

Vojkan: Kada pričamo o predstavi, imamo dva ugla: jedan je format predstave, drugi je njena tema. Pitanje slobode je neminovno relevantno za ovaj period i ta tema je izabrana zato što je sloboda na razne načine ugrožena: od slobode kretanja do slobode zdravog života i života generalno. Mnogo pre korone sam promatrao i razmišljao kako pozorište može da egzistira paralelno i na internetu i u realnom svetu. Mislim da je ovaj period pandemije to samo pojačao i ubrzao. Kada je počelo vanredno stanje, sva pozorišta iz Srbije, a i iz inostranstva su brže-bolje postavila svoje predstave na Jutjub i smatrali su da su se tako digitalizovali. Ne mislim da je to bilo mnogo pogrešno, u tom trenutku je narodu bilo potrebno bilo šta, ali mi smo se tada sastali na Zoom-u i rešili da to nećemo da radimo. Tada smo krenuli da kreiramo razne sadržaje, namenski za period u kom se nalazimo. Sve to me je nateralo da sve što sam čitao, promišljao i radio, sumiram u neki projekat, jer sad je vreme za njega.

Sofija: Svedoci smo koliko su digitalizacija i uvođenje onlajn sveta u pozorište prisutni i mešaju se sa klasičnim dramskim. Zapravo shvatam, i važno mi je da istaknem, da smo mi u Srbiji jedni od retkih koji se bave transmedijalnim pristupom u pozorištu, iako je to u svetu i znatno pre pandemije počelo.

Predstava „Ćao svima”  napušta prostorne i vremenske okvire teatra, te će se odvijati i u fizičkom i u virtuelnom prostoru, i to tokom celog dana. Sofija kaže da očekuje pozitivnu reakciju publike na takav format:

Imam pozitivan osećaj u vezi sa svim što sledi zato što sam videla kakve su bile reakcije samo na naše Instagram naloge, dok još nije bio otkriven projekat, ne samo od strane naših prijatelja, već ljudi sa svih strana. Influenseri su od početka bili malo kompetitivni: ko je šta danas okačio, čiji je post bolji… Svi su jako uzbuđeni zbog toga što smo Instagram, aplikaciju na koju svakodnevno uđemo po dvesta puta, spojili sa pozorištem. Mislim da je to ljudima samo po sebi zanimljivo, a u finalnoj realizaciji će biti samo još bolje.

Pitali smo je i kako je izgledao proces nastanka jedinstvenog izvedbenog teksta iz rada četiri dramaturškinje:

Proces je bio više nego interesantan. Od samog starta smo se opredelile ko će biti prototipi influensera i svaka dramaturškinja je prirodno otišla ka onom što nju privatno interesuje i što misli da bi mogla najbolje. U tom procesu se vidi naša različitost i mislim da smo time uspele da predstavimo i različitost koju vidimo danas na srpskoj influenserskoj sceni. Tim svojim poimanjima kako jedan influenser treba da izgleda, da se ophodi, ponaša, govori, uspele smo da napravimo uverljive likove. Uvek smo razmenjivale savete među sobom i nije bilo nikakvih razmirica.

A kako je to izgledalo iz ugla reditelja, podelio je Vojkan:

Strava! Malopre sam napisao u grupi sa ekipom da mi je žao što je premijera za pet dana, jer to znači da se posle više nećemo viđati svakog dana. Koncept predstave je takmičenje između četiri influensera i oni sve stavljaju na kocku. Čitav proces smo podvrgnuli tom konceptu: imamo četvoro influensera i Marka koji je voditelj programa. Iza svakog od ta četiri fiktivna lika stoje četiri mini tima. Te timove čine glumac/glumica, dramaturškinja, fotograf, videograf, producent, influenser konsultant, stilista i svi ostali ljudi koje je svaki tim za sebe birao i pozivao. Tu se stvarno osetila jedna vrsta simpatičnog nadmetanja između timova. Minja Bogavac je krovno sumirala sve te materijale koje su dramaturškinje proizvodile, ja sam to uradio rediteljski i bilo je zanimljivo, izazovno ali i kvalitetno.

Dodaje i da proces nastanka likova i teksta istovremeno nije nepoznanica u Reflektor teatru, ali da je kreiranje likova na Instagramu bilo naročito zanimljivo, ali i korisno:

Mi u Reflektor teatru nikad nemamo gotov dramski tekst pre nego što počnemo da radimo predstavu. Čak i kada radimo po nekom tekstu, on je samo osnova i koren, tako da je za nas ovo normalan proces. Vođenje Instagram naloga je bio fantastičan put kako da uđeš u lik, kako da ga najbolje upoznaš i najbolje razradiš. Nekih mesec dana pre nego što smo ušli u probe vodili smo te Instagram profile i kada smo počeli da postavljamo tekst, ja sam posle prvog čitanja rekao: „To je to!” Njih četvoro toliko dobro poznaju svoje likove, zato što kroz vođenje Instagram profila najbolje savladaš suštinu nekog lika. Baš me zanima da li će neko nekad to uraditi za neku klasičniju predstavu. Instagram profil Ane Karenjine na primer!

Pitali smo Sofiju i kako je rad na ovom nekonvencionalnom projektu uticao na nju kao studentkinju dramaturgije i mladu dramaturškinju:

S obzirom na to da je ovo moj prvi profesionalni projekat, meni je ovo bilo jako značajno, pogotovo zato što nije klasično pozorište. Na taj način sam odmah uplivala u nešto jako zanimljivo, specifično i drugačije. Mislim da će mi ovo doneti više iskustva nego da sam radila kao dramaturškinja na nekom klasičnom projektu, jer smo ovde upoznali kako funkcioniše transmedijalno, šta znači postdramsko i mislim da će mi ovo biti ogromno iskustvo. Neizmerno mi je drago što je ovo moj prvi projekat.

Na pitanje koji je deo procesa bio najzanimljiviji, ali i najizazovniji, svi su podelili slična mišljenja:

Sofija: Meni je najzanimljivije kreiranje Instagrama, zato što je jedna stvar u dramaturgiji kreirati lik, a mislim da je nivo iznad dramaturški kreirati lik na Instagramu zarad predstave. To nekako iziskuje gomilu detalja: na primer, razmišljaš da li je moguće da tvoj lik pije baš ovu kafu koju ćeš okačiti na stori.

Vojkan: Ja sam često umeo na probama da kažem da je Instagram „najlepljiviji” zato što nam je svima to bilo najzabavnije i najinspirativnije. Svi smo hteli da se na tom polju igramo i razrađujemo što više zato što je mnogo šire od onoga što inače radiš na sceni. Međutim, stalno smo morali da se podsećamo da je nama Instagram sredstvo za pravljenje predstave, a ne suština.

Marko: Bilo mi je zanimljivo ko stoji iza tih influensera, ko su ti ljudi, da li oni zapravo postoje, ali ja lično društvene mreže ne volim i to je nešto što mi je usputno u životu. Međutim neke od ovih influensera sam zaista počeo da pratim i počeli su da me smiruju. Imam favorita, neću otkrivati, ali počeo sam da obožavam njega ili nju na Instagramu i možda ću u budućnosti bolje shvatati „influenserizam” i šta to njima znači: da li im je to samo posao ili nešto što su i zavoleli usput. Svakako imam više razumevanja i zanimljivije mi je nego ranije. 

Foto: Lado Jendrišek (hocupozoriste.rs)

Vizual: Reflekto teatar