Šifrovane poruke i potraga za sumnjivim licima, lažne doktorske diplome, izbori i žestoke političke kampanje, korupcija i nepotizam ljudi bliskih vlastima – ovo nisu prošlonedeljni naslovi iz novina, već scene iz komedija Branislava Nušića, napisane krajem 19. i u prvoj polovini 20. veka.

„Nušić pred čitaoce i publiku postavlja ogledalo koje gogoljevski poručuje: ne krivite mene ako vam je lice ružno.

„Vreme u kojem živim pozvalo me je da mislim kroz Nušićev komediografski, čovekoljubivi, ljutiti, kritički duh”, kaže rediteljka Tanja Mandić Rigonat za BBC srpskom, koja je postavila dve verzije Nušićeve Gospođe ministarke u poslednjih deset godina.

„Za mene je Nušić Molijer, Aristofan, Gogolj, on nije lokalni, već svetski pisac, dubokih uvida u ljudsku prirodu, čovekove mane, strasti, poroke”.

Oštrica pera najpoznatijeg srpskog komediografa „nije imala nameru da povredi, da raskrvari, već da ukaže na očigledno”, kaže Zoran Kesić, voditelj satirične emisije 24 sata za BBC na srpskom.

Ukazivao je na „poltronstvo, uobraženost, isfoliranost, želju da se napreduje u službi, široko rasprostranjenu korupciju”.

„I danas imamo koliko god hoćete Dr-ova, neukih ljudi s lažnim diplomama, gospođa i gospode ministara”.

Nušić je možda najrečitiji primer koliko se mišljenja kritike i publike mogu razlikovati, kaže teatrolog Jelica Stevanović za BBC na srpskom.

Beogradska pozorišna publika ga je bezuslovno volela i sa nestrpljenjem očekivala svaki njegov nov komad, navodi ona, dok su ga kritičari prezirali, jer su komedije smatrane „nižim žanrom”.

Optuživali su ga da je „kozer”, da se „služi jeftinim vicevima koji idu čak do pornografije”.

Benigni ili opasni humor: Kako osnovna škola upropasti Nušića

Rođen je 8. oktobra 1864. u Beogradu kao Alkibijad Nuša u cincarskoj porodici Đorđa i Ljubice Nuše.

Zbog lošeg materijalnog stanja, porodica se seli u Smederevo, gde se on prvi put sreće s pozorištem.

Putujuća pozorišna družina Mihajla Dimića je došla u grad, a kako su glumci bili na ivici egzistencije desilo se da nisu mogli da plate dug za smeštaj i hranu, pa su ostavili u zalog kulise, smeštene u magacin njegovog oca, objašnjava Jelica Stevanović.

„To je mladom Nušiću omogućilo da osnuje sopstveni teatar: on je bio direktor i reditelj, a njegov drug Jevta Ugričić je igrao glavne uloge.

„Nešto kasnije, otac ga je odveo da šegrtuje kod nekog trgovca, ali je on ubrzo pobegao – da mu Jevta ne preuzme pozorište.”

Sa 18 godina promenio je ime u Branislav Nušić, studirao je pravo i tokom fakulteta napisao je komediju Narodni poslanik.

Olivera Baljak u ulozi Živke ministarke

AUTOR FOTOGRAFIJE,PRIVATNA ARHIVA

 
Potpis ispod fotografije,Olivera Baljak u ulozi Živke ministarke u predstavi Hrvatskog narodnog kazališta u Rijeci

 

Dve glavne Nušićeve teme su vlast i svet – društvena i malograđanska sredina, kaže Tanja Mandić Rigonat.

„On je u malograđanima video grehe, kojima je koren u ljudskim slabostima i u društvenom sistemu.”

„Nušić je pisac dubine, suštine, on ne piše šale i skečeve.”

Kao dete, gledala je Gospođu ministarku u Narodnom pozorištu u kojoj je Živku igrala Ljubinka Bobić.

Bio je to njen prvi susret s Nušićem.

Kasnije ju je nerviralo, kaže, kako se Nušić postavlja na scene, „jer se govori o bezazlenom smehu, kao da je on nežan prema sredini o kojoj piše”.

Iako ne tvrdi da mu je Nušić direktna inspiracija, Zoranu Kesiću se čini da je pisac „imao saosećanja i razumevanja za ljude koje je kritikovao, a ipak nije to benigni humor”.

„Nisam video gorčinu u njegovim delima, zbog toga je voljen i prepoznat.”

Bio je izvanredan poznavalac sugrađana i sunarodnika, pa je mentalitetski humor njegovo dominantno oružje, tvrdi Jelica Stevanović.

„U tom smislu, on je ubojito iskren i kritičan, ali budući da gaji duboku ljubav prema svom rodu, istovremeno je blagonaklon i nezlobiv”, objašnjava ona razlog Nušićeve popularnosti koja traje duže od veka.

Dramska spisateljica Minja Bogavac kao dete je gledala televizijsku dramu Sumnjivo lice u režiji Soje Jovanović.

Kaže da je studentima Fakulteta dramskih umetnosti vrlo teško da se sete kada su zapravo sreli Nušića jer su imali prilike da ga upoznaju toliko dobro, da im se lako može učiniti da je on oduvek tu.

Odnos prema njemu je sličan odnosu studenata drame u Engleskoj prema Šekspiru, tvrdi ona.

Kao mladoj dramaturškinji, Nušić joj je bio, kako danas kaže, sladak i simpatičan, ali ipak staromodan.

Preokret se desio kada je s najboljim prijateljem, rediteljem Vojkanom Arsićem radila na dramatizaciji Sumnjivog lica, komada koji je stajao u fioci 35 godina i čekao izvođenje.

Bogavac je čitala Nušićeve predgovore za dramu u kojima pisac daje detaljni opis konteksta i društvene situacije u kojoj je pisao komade.

Nušića kao pisca upropastio je školski sistem, smatra ona.

„Uče nas kako je bio ‘stari, dobri šaljivdžija’, a propuštaju da nam kažu da je bio disident, političan, angažovan i vrlo hrabar umetnik.”

To se radi, čini joj se, da bi se smanjila mogućnost da se mladi ljudi ugledaju na pisce kao što je bio Nušić.

Zbog pisanja, Nušić je imao problema s vlastima.

U ranim dvadesetim godinama bio je optužen na dve godine zatvora zbog pesme „Dva raba” koja je proglašena antidinastičkom, navodi Jelica Stevanović.

Tokom boravka u zatvoru napisao je komad Protekcija.

Pomilovan je posle četiri meseca.

Drugi put je zbog uvrede kralja Petra Prvog u članku „Narod i dinastija”, 1910. osuđen na tri meseca zatvora, ali kaznu nije izdržavao.

Izvođenje predstave Ožalošćena porodica 1934. godine

AUTOR FOTOGRAFIJE,MUZEJ POZORIŠNE UMETNOSTI SRBIJE

 
Potpis ispod fotografije,Izvođenje predstave Ožalošćena porodica 1934. godine

 

Bez obzira na sukobe s vlašću zbog pisanja, radio je u državnoj službi kao konzul u Bitolju i Prištini.

Veliki trag je ostavio tokom kratkog, jednoipogodišnjeg mandata kao direktor Narodnog pozorišta.

Između ostalog, sarađivao je sa slovenskim teatrima, brinuo o glumcima, trudio se da im poboljša materijalni položaj, doneo predlog Zakona o pozorištu, podseća Jelica Stevanović.

„On je uvek bio, moglo bi se reći, kućni pisac – skoro svi njegovi komadi su imali praizvedbu u Narodnom pozorištu, imao je neobičnu privilegiju da učestvuje u podeli uloga jer se znalo da dok piše često ima u vidu određenog tumača uloge iz ansambla.”

Kad je preminuo 19. januara 1938. zgrada Narodnog pozorišta bila je obavijena u crno.

Grey line

Ko je Branislav Nušić

  • Rođen je 20. oktobra 1864. u Beogradu
  • Služio u srpsko-bugarskom ratu, a osuđen je na robiju zbog satrične pesme Dva raba zbog ismevanja monarhije
  • U zatvoru je napisao komediju Protekcija
  • Posle zatvora, premešten je u Bitolj da bude pisar konzulata, a kasnije postaje vicekonzul u Prištini
  • Bio je dramaturg Narodnog pozorišta u Beogradu, jedno vreme i direktor, a zatim je radio ponovo kao službenik Ministarstva spoljnih poslova
  • Pisao je u novinama pod pseudonimom Ben Akiba
  • Sin Strahinja je poginuo u Prvom svetskom ratu, kao jedan od 1.300 kaplara
  • Njegove najpoznatije komedije su Narodni poslanikOžalošćena porodicaSumnjivo liceGospođa ministarkaMister Dolar
  • Prvi pozitivnu kritiku dobio je pred kraj života za predstavu Pokojnik
Grey line

Nušić u savremenom ruhu

Nušićeve komedije su zastupljene i na repertoarima savremenih srpskih pozorišta i često reditelji biraju radikalni pristup njegovim delima.

Priču o napredovanju Živke, supruge ministra, na društvenoj lestvici proslavile su na sceni i na filmu glumice poput Žanke Stokić, Ljubinke Bobić, Olivere Marković, Milene Dravić, Radmile Živković, Mirjane Karanović i od nedavno hrvatska glumica Olivera Baljak.

Goran Jevtić kao Živka ministarka

AUTOR FOTOGRAFIJE,PRIVATNA ARHIVA

 
Potpis ispod fotografije,Goran Jevtić kao Živka ministarka

 

U režiji Tanje Mandić Rigonat, ulogu Živke ministarke tumači glumac, muškarac, prerušen u ženu.

I celu podelu čine muškarci koji igraju i muške o ženske likove, osim što ulogu deteta igra glumica.

„Žudnja za moći, za vlasti, nema ni pol ni rod. To je porok svojstven i ženama i muškarcima.

„Bila mi je bitna i dekonstrukcija patrijarhalne paradigmi”, kaže Mandić Rigonat o komadu koji se igra i danas, a do sada je postavljen više od 200 puta.

Politička travestija tema je Gospođe ministarke, postavljene 2013. u pozorištu Boško Buha.

Igre prerušavanja, po njoj, odlika su političkog života, deo svakodnevne matrice stvaranja poželjnih političkih imidža na tržištu borbe za vlast i moć.

„Zarad vlasti, koja je velika strast, politički imidži se menjaju lako kao haljine i kostimi.”

Glumac Goran Jevtić nam, opisuje ona, na početku predstave transparentno pokazuje da je muškarac, koji na sebe stavlja obeležja žene.

A na kraju predstave, kad gubi vlast, i mašta i preti kako će se ponovo vratiti, ali kao ministar, oblači muško odelo i pozdravlja publiku raznim pozdravima – a poslednji je fašistički pozdrav.

„Nušićevi likovi nisu bezazleni. I kad im se smejem ja se njih plašim”, kaže ona.

U novoj postavci iz 2020. u Hrvatskom narodnom kazalištu u Rijeci, Mandić Rigonat se vraća na klasičnu Nušićevu podelu i glumci igraju na ekavici.

„Tu me je zanimao univerzalni malograđanin. On nema naciju, malograđanin je malograđanin.”

Publika je odlično reagovala na obe verzije, kaže ona, gde god da je predstava igrana.

„Smejući se likovima i situacijama, mi na trenutak pobeđujemo zlo, ali ga ne iskorenjujemo.”

Milena Bogavac je takođe pristalica radikalnog osavremenjivanja Nušića.

„I Sumnjivo lice u režiji Vojkana Arsića (Reflektor teatar, 2020) i Protekcija u režiji Kokana Mladenovića (Narodno pozorište Sarajevo, 2021), zapravo su novi komadi, nastali po motivima Nušićevih drama”, objašnjava ona.

Uverena je da bi Nušić da danas živi drugačije pisao, ali „bio bi hrabar, beskompromisan i ozbiljan kritičar društva”.

Sumnjivo lice je koprodukciji Reflektor teatra i festivala Nušićijada iz Ivanjice je poslednja odigrana predstava na ovoj manifestaciji, pre nego što je došlo do sukoba između organizatora i lokalnih vlasti.

Festival Nušićijada prvobitno je održavan između 1968. i 1972, a zatim je obnovljen 2010, da bi osam godina kasnije lokalna vlast odlučila da ukine podršku udruženju KudeS, koje je organizovalo festival.

Nastupa na ovom festivalu seća se i Zoran Kesić, koji se sa ekipom autora sa satiričnog portala Njuz.net, izvodio performans na sceni Okruglo, pa na ćoše u centru Ivanjice nekoliko puta.

„To je bilo u Nušićevom duhu, više da se narod zabavi, nije bilo gorko i oporo kao što naša emisija ume da bude.”

Povodom izbacivanja jedne Nušićijade i upostavljanja nove manifestacije, Minja Bogavac je osmislila performans Izvini Nušiću, koji nije mogao biti izveden u Ivanjici prošle godine „zbog bezbednosti” kako su vlasti objasnile organizatorima.

Uz izvinjenje Nušiću „što su stvari postale veoma ozbiljne”, Bogavac ukazuje da pisca nismo dobro čitali, a „i ono što smo čitali nismo razumeli”.