(…) U pozorišnom smislu, „Muškаrčine“ otvаrаju stilske i znаčenjske nivoe koje su vešti аutori i аkteri iskorišćаvаli dvojаko – kаd je reč o nečemu što prevаzilаzi grаnice njihovog iskustvа komično, а kаd je reč o generаcijskim nevoljаmа i detinjstvu, bliže nečemu što je potresno. U drаmаturgiji kojа bi se uprošćeno moglа biološki grаdirаti – detinjstvo, аdolescencijа, zrelost – prevlаdаvаle su inteligentno osmišljene obrаde temа i dilemа. (…) Sаv diverzitet (nаbаcаnost temа) i višeslojnost (mogućnost tumаčenjа), predstаvа „Muškаrčine“ podnosi stilskim opredeljenjem inscenаcije. Poput stend аp komičаrа, izvođаči igrаju frontаlno, u jednom trenutku čаk i zаrepuju. Scenogrаfijа-kutijа i nаznаke mizаnscenа u tipično dečjoj rаzuzdаnosti i kreveljenju (kаdа jedаn igrа scenu, drugi mu se pridružuju i „kvаre“ je), super je funkcionisаlo. (…)

Igor Burić

"Dnevnik", Novi Sad
(…)Osnovno pitanje kod svake verbatim drame s punim pravom postavlja se i ovde, koliko su autori uspeli da se odmaknu od zavodljivog procesa rada sa akterima i stvore autohtono umetničko delo koje se može vrednovati i van svoje edukativne svrsishodnosti. Najkraće – u priličnoj meri im je to pošlo za rukom. (…) Rаzigrаnа i dinаmičnа (koreogrаfijа i scenski pokret LJiljаnа Tаsić), dirljivа i duhovitа, vešto drаmаturški postаvljenа, predstаvа pleni svežinom i iskrenošću kаo i verom dа pozorište (ipаk) može menjаti svet. Nаrаvno, ogromаn deo zаsluge ide neodoljivim, beskrаjno šаrmаntnim аkterimа koji su beskompromisno, mlаdаlаčki direktno, izneli svoju intimu nа scenu. Predstаvu bi trebаlo dа gledаju mlаdi, njihovi roditelji, ljudi koji se bаve njihovom edukаcijom. Predstаvu bi u ovаkvoj zemlji zаprаvo trebаlo dа vide svi. Ovаkvа kаkvа je, jednostаvno rečeno, neophodnа je.

Boban Jevtić

Nin, Beograd
Kad se neka predstava radi kao eksperimentalni komad zasnovan na dokumetarističkim, realnim iskustvima momaka koji su tek iz „tinejdžerstva“ ušli u srednje doba adolescencije, pa još i ti isti momci, koji nisu profesionalni glumci, igraju sopstvena iskustva na sceni, veći deo publike bi očekivao amaterizam. U slučaju predstave „Muškarčine“, stvar je suprotna: predstava načinjena na amaterskim osnovama bolja je od profesionalne! Iskustva mladića su prikazana simpatično, iskreno i duhovito kad je to potrebno, a katarzično i ozbiljno kad su autori želeli da iskažu koliko je percepcija mladih muškaraca u Srbiji manipulisana društvenim okolnostima i okruženjem u kojem su odrastali, a od njih se zahtevalo da budu „alfa mužijaci“ srpske muške rase. Dramaturgija prati lična iskustva i tvori jasnu konstrukciju koja vodi gledaoce do vrhunca katarze. Povučeni ličnim iskustvom i ovakvim „kalendarom odrastanja“ očekivalo bi se da izvođači persiflažom i preterivanjem skrenu pažnju na sebe, ali momci su odlični glumci i vrlo je teško videti razliku između glume i pravog ličnog iskustva. Ovo poslednje je i ključna stvar koja „Muškarčine“ čini boljim od većine domaćih predstava u ovakvoj postdramskoj formi: lično iskustvo mora biti katarzično i uverljivo. (…)

Ivan Jovanović

City Magazine, Beograd
(…) Meni su muškarčine otvorile oči. Ali ne one muškarčine koje dane provode u teretani, već glumci iz predstave “Muškarčine”, tačnije iz kreativnog Centra E8. Na premijeru sam krenula bez ikakvih očekivanja (čak uz izjavu: “Ma, opet nešto eksperimentalno!”), a ono što se u narednih osamdeset minuta odvijalo pred mojim očima promenilo mi je sliku o muškarcima u Srbiji i džentlmenstvu koje stremi da se probije kroz guste testosteronske krošnje.

Marina Andjelković

www.wannabemagazine.com
Fantastična predstava i u pozorišnom smislu i u smislu toga šta moze da znači ljudski i edukativno, kao podrška ovim dečacima koji su bili deca kad je u našoj zemlji bilo najteže, ali I novim generacijama dečaka koje dolaze. Vrhunski duhovito i emotivno, predstava odličnog ritma s veoma dobro izabranim pozorišnim sredstvima i sa šarmantnim izvodjacima.

Tanja Marković

psihološkinja i teoretičarka umetnosti
(...) Kаo pozorišnа kućа godine bez imаlo sumnje nаmetnuo se Bitef teаtаr koji je ne sаmo ostvаrio nаjviše premijerа, već je temаmа, pаžljivo skrojenim repertoаrom, sveprisutnom energijom i entuzijаzmom, uspeo dа ovu kuću uspostаvi kаo svojevrstаn prostor dešаvаnjа gde se pozorište i socijаlni аngаžmаn ukrštаju nа kreаtivаn i uzbudljiv nаčin.NAJBOLJI1. Sаmo nekа bude lepo, JDP2. Zonа Zаmfirovа, Pozorište nа Terаzijаmа3. Muškаrčine, Bitef teаtаr

Boban Jevtić

NIN, Beograd
U mačo društvu kao na Balkanu i Srbiji, izuzetno je značajna predstava Muškarčine.Već sam naslov sa ironijom tretira problem muškosti u njenom tradicionalnom mačoističkom ključu, s tim da su uloge prihvatili glumci, u intiligentnom i adekvatnom rediteljsko dramaturškom izboru reditelja, koji jesu ili liče na muškarčine.Zbog takve podele predstava Muškarčine je duhovita i ubojita. Ali na način koji izoštrava temu bavljenja novim osećanjem i analizom muškoškosti u pravom pravcu.Nezavisno od toga predstava je na visokom umetničkom nivou, što je veoma važno i često neuobičajeno za predstave koje imaju nameru da budu angažovane.

Jovan Ćirilov

MUŠKARČINE

pozorišni dokumentarac o muškosti ovde i danas

Tekst predstave nastao je kolažiranjem ličnih priča, iskustava i stavova ko-autorskog i izvođačkog tima; dramatizacijom teza iz knjige „Biti muško“ Stiva Bidalfa; citiranjem teoretičara muškog pokreta; od fragmenata iz štampe, sa interneta i televizije. U predstavi su korišćeni statistički podaci dobijeni u istraživanju „Mladići i maskulinitet“ sprovedenom u okviru projekta „Budi muško“ , iskustva trenera u ovom projektu i materijali nastali kroz proces radionica zasnovanih na tehnikama upotrebe drame u edukaciji i metodološkim igrama osmišljenim da podstaknu kolektivno autorstvo.

Većina muškaraca zapravo ne živi. Umesto toga, oni glume da bi se zaštitili. Tokom sazrevanja izaberemo jednu od nekoliko standardnih maski – veliki radnik, kul frajer, dobar momak, muškarčina, osećajan novi muškarac. A zatim se godinama nakon toga držimo te uloge i pretvaramo da smo to mi i da je sve u redu. „Sve je kul“. „Ona je u pravu“. Međutim, unutra često preovladava osećaj usamljenosti. Glumiti i živeti nisu ista stvar.

Stiv Bidalf, „Biti muško: akcioni plan za promenu života muškaraca“

U želji da se uklope u socijalno prihvatljive matrice rodnog ponašanja, mladi muškarci rade mnoge stvari koje su štetne po njihovo fizičko ali i psihičko zdravlje. Društvo od njih očekuje da svoju muškost dokažu pokazivanjem snage, odlučnosti, hrabrosti, borbenosti i srčanosti, koja ih često uvodi u destrukciju i autodestrukciju. Vaspitani u kulturi u kojoj se muško pokazivanje emocija smatra za znak slabosti, mladi muškarci svoje emocije potiskuju i preinačuju u destruktivne oblike ponašanja. Ova predstava ima za cilj da ukaže na taj problem, ali i da dokumentuje priču generacije rođene u toku ratova na Balkanu, generacije čiji je sistem vrednosti formiran u tranziciji te je, shodno tome, konfuzan i nedovoljno čvrst.

Osnovna tema ove predstave je maskulinitet i način na koji se muškost tretira, odnosno formira u našoj kulturi. Ideja i poruka koju ona treba da prenese jeste poruka o slobodi, o ličnom ostvarenju i pokušaju da se prevaziđu kulturološki nametnute norme, koje mladiće sprečavaju da budu ono što jesu.

Muškost, imenica.

1. Odnosi se na svojstva karakteristična za osobe muškog pola.

Pol. Biološko određenje organizma, u odnosu na ulogu u reprodukciji.

2. Odnosi se na svojstva karakteristična za osobe muškog roda.

Rod. Socijalno i kulturološko određivanje osobe i njenog ponašanja, u odnosu na njen pol.

Kutija, imenica.

1. Predmet koji služi da se u njega pakuju drugi predmeti.

Pol. Kutija za pakovanje rodnih stereotipa.

Rod. Navike, rituali i običaji iz ove kutije.

Sloboda, imenica.

1. Mogućnost /pravo/težnja bića da misli svojom glavom i dela po sopstvenoj volji.

Pitanje: možeš li biti slobodan, dok si u pretrpanoj kutiji?

Odgovor: ____________

Predlog: Raspakuj kutiju i u nju spakuj ono što želiš!

Drugim rečima: Budi muško, onako kako ti hoćeš a ne onako kako drugi misle da treba!

Koncept, režija i dramaturgija: Milena Bogavac i Vojislav Arsić

Ko-autori i izvođači: Alek Surtov, Đorđe Živadinović Grgur, Jovan Zdravković, Marko Panajotović, Nemanja Puvača, Nikola Pavlović, Uroš Novović i Rastko Vujisić

Koreografija i scenski pokret: Ljiljana Tasić

Originalna muzika: Vladimir Pejković

Kostimografija: Pull My Daisy

Dizajn zvuka: Miroljub Vladić

Dizajn svetla: Dragan Đurković

Šef tehnike: Ljubomir Radivojević

Stručne konsultantkinje: Jelena Bogavac i Mila Manojlović

Organizacija: Aneta Goranović

Režija dokumentarnog filma: Ivan Stojiljković

Fotografija i video: Miloš Mitrović

Dizajn: Sanja Drakulić

Produkcija: Reflektor teatar i Bitef teatar

Podrška: CARE NWB, Ministarstvo inostranih poslova Kraljevine Norveške, DKC Majdan, Alma Quatro

Festivali:

Ex Teatar Fest, Pančevo

Patosofiranje, Smederevo

Šumes Festival, Rudnik

Youth Theatre festival, Novi Pazar

Bitef polifonija, Beograd

Festival “Cultural Pump Up”, Srebrenica

Festival Devet, Beograd

A.N.F.I. teatar, Kraljevo

Festival Internacionalnog Alternativnog Teatra,Podgorica

Festival Pulski forum, Pula

Filmstreet, Beograd

Nagrade:

NIN, jedan od najcenjenijih domaćih nedeljnika, proglasio je „Muškarčine“ za jednu od 3 najbolje predstave 2012. godine.Na festivalu PatosOFFiranje 09 pozorišna predstava Muškarčine osvojila je nagradu “Branislav B. Čubrilović” za umetničku hrabrost, na Youth Theatar Festival osvojila je nagradu za najbolju predstavu.