Rober Čoban, Lazar Džamić i Srđan Vuk Stankov, pred 100. izvođenje predstave Muškarčine, odgovaraju nam kako su postali i ostali pravi muškarci.
Da li ste znali da predstava Reflektor teatra, Muškarčine ovog aprila obeležava svoje jubilarno 100. izvođenje? Da li znate koliko je retka pojava u stvaralaštvu dokumentarnog i nekomercijalnog teatra proslavljanje 100. izvođenja?
Ovim povodom Reflektor teatar 25. aprila u Bitef teatru okuplja 100 uspešnih i ostvarenih muškaraca u Srbiji danas i tako želi da pošalje poruku o važnosti promocije pozitivnih vrednosti i značaju koji kultura ima u edukaciji građana. Razgovarali smo sa pravim i uspešnim muškarcima o tome, kako su postali i ostali takvi. Robert Čoban, Lazar Džamić i Srđan Vuk Stankov odgovaraju na pitanja, Šta pravi muškarac može 100 puta, Ko su njima bili uzori tokom odrastanja, Šta znači biti pravi muškarac i Šta oni poručuju mladićima i dečacima, koji danas odrastaju u Srbiji.
Robert Čoban, predsednik medijske kompanije Color Press Group
Pravi muškarac može 100 puta da padne i 100 puta posle toga ustane. Upornost i istrajnost je osobina koja nama na ovim prostorima nedostaje. Nisam imao klasične uzore, “krao” sam od svih pomalo, iz filmova, knjiga, svog okruženja. I danas mi je to u poslu jedna od najvažnijih osobina – kopirati najbolja iskustva iz sveta i uspešno ih primeniti na našem tržištu.
Šta znači biti pravi muškarac?
Pomoći svakome ko je slabiji od tebe. Što je čovek moćniji i jači, fizički, finansijski ili po društvenom uticaju – ima veću odgovornost da pomaže i podržava slabije od sebe.
Poruka za mladiće?
Upravo ovo iz prošlog pitanja. Mislim da je to najvažnije u društvu kako je naše.
Lazar Džamić, jedan od vodećih svetskih digitalnih stratega, predavač na katedri za digitalni marketing na Fakultetu za medije i komunikacije, pisac i bivši šef za brend planiranje u evropskoj centrali kompanije Google.
Pravi muškarac 100. puta može da zadrži svoj nagon da stvari rešava silom, na snagu, na impuls, za čast, na mah i zbog blama. I to reši pameću, kontrolom, tolerancijom, saradnjom, stabilnošću I racionalnošću.
Uzori?
Previše ih je da bi se nabrojali: babe i dede, fiktivni junaci stripa i filma, naučnici i, uglavnom, ljudi koji su bili dobri u nečemu što rade. Retko kada samo zato što su popularni, morala je da postoji neka ekspertiza. Ja sam palimpsest što se uzora tiče, ne kopija samo jednog. Značenje pravog muškarca? Ono što I pod 1 – puta 1000.
Poruka za mladiće u Srbiji danas
Ne slušaj budale. Nauči da razlikuješ ko je pametan, da bi ga poslušao, a savet tih te je sledeće godine napravio boljim nego što si ove. Skloni se sam sebi s puta. Ne obraćaj pažnju na to šta većina misli jer bi onda svi morali da jedemo govna – nemoguće je da se milioni muva varaju…
Srđan Vuk Stankov, kreativni direktor i producent Exit festival.
Ne postoji tako nešto. Nema ovakvih ili onakvih muškaraca, svaki muškarac je pravi muškarac. U svoj svojoj različitosti, i bez obzira na sve nametnute okvire i klasifikacije. Zvučaće paradoksalno, ali i ako bi postojala ta neka kategorija „pravog“ muškarca, on sebi nikad neće dozvoliti da razmišlja na seksistički način. Takođe, za sve u životu postoji mera, ali nikako ne bih svodio to na brojeve. Tako gledano, pravi muškarac će, ne 100 puta, nego svaki put stati iza svojih uverenja, iza i ispred onog što radi, što jeste. Da bi bio ispravan i pravi, da bi bio najbolja verzija sebe. Pre bih rekao da sam u skladu sa svojim interesovanjima tražio i sakupljao uticaje, nego što sam imao figuru koja mi je bila konkretan uzor. Oduvek sam bio pažljiv posmatrač, tako da slobodno mogu reći da sam se ugledao na sve one koji su me na određeni način fascinirali. Od svakog sam kupio po malo, kako na putu razvoja ličnog karaktera, tako i na profesionalnom planu. Smatram da uspešno građenje ukupne ličnosti leži u povezivanju svih tih informacija, najboljem slaganju svih tih detalja. Porodica, prijatelji, okolnosti, sve to zajedno je uticalo na proces odrastanja. I taj proces i dalje traje.
Šta znači biti pravi muškarac?
Znači odoleti svim iskušenjima turbulentnog i prilično zbunjujućeg načina na koji živimo život danas u Srbiji. Zadržati svoj integritet, ne dozvoliti da upadneš u zamku jeftinih senzacija. Graditi sebe naspram sebe, a ne naspram drugih, da bi upravo i sebi i drugima bio koristan najkvalitetnije moguće. Misliti svojom glavom, ali i biti spreman da se preispitaš u svakom trenutku. Biti nesebičan u ovom prilično siromašnom vremenu. Biti rodoljub, ali ne i nacionalista. Poštovati sve onako kako bi voleo da poštuju tebe. Razvijati empatiju i biti hrabar da pokažeš emociju, uprkos svemu što su nas na ovim prostorima unazad pogrešno učili. Prihvatiti različitosti, učiti o njima da bi ih bolje razumeo. Baviti se sobom da bi bolje razumeo druge. Biti deo grupe, a ne biti deo čopora.
Šta biste poručili mladićima?
Da su ovu zemlju stvarali njihovi preci, trudeći se da ona zaista bude deo sveta. Da Srbija jeste svet. I da su oni tu da nastave najbolje što mogu. Upravo da bi ostavili što manje prostora da se neko tamo pita da li je Srbija svet. A mogu, bez obzira kako to u nekim trenucima teško deluje. Okolnosti, politika, finansije, jesu faktori, ali ne mogu biti izgovor. Život je ono što mi od njega napravimo. Svaki uložen trud sigurno donosi rezultat, i to se uvek prepozna. Tako i EXIT, pored širenja dobrih vibracija i ljubavi, kroz svoju fondaciju i posebno projekat Youth Heroes prepoznaje mlade ljude koji već grade bolje sutra svojom kreacijom, idejama, svojim snovima. Radite na sebi, da bi na prvom mestu bili pravi, ispravni ljudi. Tada više niko neće postavljati pitanje koliki ste i kakvi muškarci.