Branko Rosić, Milojko Bložović i Marčelo, pred 100. izvođenje predstave Muškarčine, najavljuju svoje prisustvo u publici i odgovaraju nam kako su postali i ostali pravi muškarci
Da li ste znali da predstava Reflektor teatra, Muškarčine ovog aprila obeležava svoje jubilarno 100. izvođenje? Da li znate koliko je retka pojava u stvaralaštvu dokumentarnog i nekomercijalnog teatra proslavljanje 100. izvođenja?
Ovim povodom Reflektor teatar 25. aprila u Bitef teatru okuplja 100 uspešnih i ostvarenih muškaraca u Srbiji danas i tako želi da pošalje poruku o važnosti promocije pozitivnih vrednosti i značaju koji kultura ima u edukaciji građana. Razgovarali smo sa pravim muškarcima o tome, kako su postali i ostali takvi. Brako Rosić, novinar i pisac, Milojko Božović novinar i Marko Šelić Marčelo pisac i muzičar, odgovaraju na četiri pitanja: Šta pravi muškarac može 100 puta, Ko su njima bili uzori tokom odrastanja, Šta znači biti pravi muškarac i Šta oni poručuju mladićima i dečacima, koji danas odrastaju u Srbiji.
Branko Rosić, zamenik urednika magazina Nedeljnik
Branko RosićPravi muškarac može da vrati knjigu u biblioteku na vreme, naročito ako se radi o mojoj knjizi. Uzor: na početku sam navijao za Paju Patka, ali me je prepao dan u kojem sam navijao za Hromog Dabu, ipak, ispalo je sve u redu pa sam hronološki odrastao uz uzore: Kenija Dalgliša, Andreas Badera, Džonija Rotena, Pitera Gebrijela… I dan danas odrastam, a u tome mi pomažu Uelbek i Frenzen. Pravi muškarac znači slediti žene, jer žene u Srbiji nisu poslednjih decenija izazivale ratove, žene odlaze više u bioskope i pozorišta, više čitaju knjige.
Poruka dečacima
Ulogujte se na sadašnjost jer su trabunjanja o istoriji koštala ovu zemlju izglednom pretnjom – da zauvek ostane u istoriji.
Milojko Božović, urednik kulture dnevnog lista Blic
Samo retki mogu 100 puta da ponove nešto vredno. Ali možda mogu da probaju da uvek ustanu, pa iako su 100 puta pali, ili da bar ponekad budu dobri i empatični umesto 100 puta sebični i nasilni. Znam, lako je to reći, a teško živeti. Uzori: Džoni Vajsmiler, Dragan Mance, Saša Đorđević, Duh sa sekirom Zagor-ten-ej, Kapetan Miki (možda zbog nadimka koji delimo), Momo Kapor, Igor Mandić kad sam otkrio ilustrovani časopis “Erotika”. Sećam se da je taj čovek sa velikim naočarima objavljivao nešto tamo. Ne sećam se šta, ali mi se činilo da baš uživa u životu. Pravi muškarac znači biti drugačiji od vladajućeg modela. Dati sve od sebe pa šta bude, nije sve uvek u našoj moći.
Poruka dečacima
Da budu na ulici što više, ako mogu. Da misle na druge, pa i na nas starije koji smo im ostavili ovakav svet. Da nam oproste. A možda bih im i parafrazirao ono što je nama rekao veliki Mića Popović na početku Studentskog protesta 96/97, samo neki mesec pre svoje smrti: “Deco, terajte ovu bandu”
Marko Šelić Marčelo, pisac i muzičar
Pravi muškarac može 100 puta na dan da se udvara osobi s kojom je već u vezi. Zli jezici kažu da se time ne zavređuje samo nečije srce, već i plaketa „Zlatna papuča”. Zli jezici su zli. Uzor: Ticijano Sklavi, pisac, scenarista Dilana Doga. Uvek je u svojim pričama izražavao sumnju u „normalne, obične ljude”, verujući da baš u naličju tog privida stanuje sav užas sveta, te je saosećao s onima koje većina doživljava očudovišteno samo zato što su drugačiji. Njegov junak veliki je ljubavnik, ali i neizlečivi romantik, zaštitnik životinja, protivnik moderne tehnologije. Sklavi danas živi sa svojom izabranicom u kućici pokraj šume, s mnogo pasa i mačaka. Pravi muškarac? Isto što i uvek. Biti pristojan, plemenit, nesebičan, galantan ali ne snob, duhovit ali ne ciničan, hrabar ali ne hvalisav, požrtvovan ali ne samo pred publikom.
Poruka dečacima
Da uprkos klimi koja ih uči da budu alfa-kabadahije, ipak budu ovo iz prethodnog odgovora. Nije teško.
Događaj 100 za 100 podržali su Color Press Group, Color Media Communications, Ambasada države Katar i Advokatska kancelarija Sekulović.