Ovo nedeljno izvođenje Sumnjivog lica, naizgled sasvim jednog pristojnog komada koji se odigrao u ponedeljak od 8 uveče u Beogradu. Proverena predstava, rađena po tekstu Branislava Nušića, dakle pristojna predstava za pristojan narod. Proverena stvar. Na kraju krajeva, ne bismo voleli da provedemo ponedeljak veče u pozorištu koje će nas uznemiriti ili naterati da se zapitamo o nekim stvarima. Nekim bitnim (ili ne, kako kome) stvarima koji utiču na kvalitet življenja u Republici Srbiji. Mi smo došli tu da se nasmejemo.
Posle predstave zakazan je još jedan događaj na sceni, još zabavna stvar koja bi privukla ljubitelje pozorišta i kulture. Naime, nakon predstave na scenu su izašli su podržavaoci Grupe Za slobodu medija sa moderatorkom Milenom Minjom Bogavac, dramaturškinjom, i razgovarali o aktuelnosti Nušića danas, neizostavnim Sumnjivim licima i generalno o problemima sa kojima se umetnici i novinari sreću u svom radu. Minji su se na sceni prodružili Stevan Dojčinović (KRIK), Ilir Gaši (Fondacija Slavko Ćuruvija), Anđelika Janković (Bitef teatar), Vladan Jeremić (vizuelni umetnik) i Vojkan Arsić (reditelj Reflektor teatra).
Po ovim rečima, sve deluje kao jedno pristojno veče u pozorištu koje treba da nas zabavi. Da li je?
Te večeri shvatili smo da je savezništvo neophodno, da mediji i kultura samo zajedno mogu da budu u mraku ili iz mraka izađu. Da su naši gosti bili na listama, bili označeni kao sumnjivi, ali da su nastavili da rade i bore se. Da biti Sumnjivo lice, nije jednostavno, ali je umirujuće kada se boriš za istinu.
Vladan je govorio o medijskom mraku i cenzuri umetnika u Srbiji sa kojim se on baš skoro susreo na otvaranju Muzeja savremene umetnosti u Beogradu. Vladanu nije bilo dozvoljeno da izvede svoj performans ispred muzeja. Vladanu nije bilo omogućeno da govori i iskaže svoje mišljenje. Zato nam je sinoć u pozorištu podelio sendviče. Ištampane sendviče na papiru. Ako mi dobro razumemo, svaka osoba ima pravo na svoje mišljenje. Ili…. misli da ima? Ne znamo, nisamo sigurni, a bolje je da ćutimo. Bolje da ćutimo nego da nas neko čuje. Dobili smo svoj sendvič, zadovoljni smo. Ono najvažnije dobili smo saveznike, podršku publike i motivaciju da glasniji budemo. Vidimo se na izvođenju predstave Sumnjivo lice 09. decembra u Centru za kulturnu dekontaminaciju. Ako vam je smešno, dobro. Mi volimo da se smejemo, pravim šalama, ali ne i konstatacijama SVE JE ISTO KAO NEKADA. Hajde da se menjamo i da menjamo, na bolje.
