Večeras će se, u okviru letnjeg programa Reflektor teatra odigrati predstava „Otvorena veza”, duodrama u kojoj glavne uloge igraju Maja Šuša i Aleksandar Jovanović Meda. Predstava govori o neverstvu kod parova, a iako je tekst pisan pre gotovo 40 godina, teme koje obrađuje još uvek su relevantne. O ovom zanimljivom projektu razgovarao sam sa protagonistkinjom predstave, Majom Šušom.

Ovaj tekst je popularan već gotovo 40 godina i ima više od 700 verzija. Šta je to što je tajna ovog teksta i zbog čega je toliko poseban?

„Otvorenu vezu” su zajedno pisali fenomenalni dramski pisac Dario Fo i njegova supruga glumica Franka Rame, upravo problematizijući svoj odnos i brak, sa mnoštvom problema i faza kroz koje su prolazili. Takva autentičnost ne može da se ne oseti, a prirodno kada su u pitanju muško – ženski odnosi lako postaje iskustvo koje je svako od nas doživeo ili imao u bliskom okruženju. Kako je predstava kabaretskog tipa i direktno komunicira sa publikom, često nam se dešavalo da nam se ljudi otvaraju posle igranja, ponese ih i imaju potrebu da podele svoja iskustva.

U središtu priče je žensko viđenje i figura žene. Koliko je to viđenje drugačije 1983. godine kad je tekst nastao i danas?

Nažalost, uopšte nema velike razlike. Tekst apsolutno može da deluje kao da je napisan ovih dana. Iako verujem da se laganim, ali sigurnim koracima oslobađamo mnogih stega koje ovaj tekst problematizuje.

Kakvu sliku žene nudi ova predstava i koliko je ona drugačija od tvog viđenja žene, ili – možda nije drugačija?

Želim da vidim ženu koja se bori za svoju ljubav, prava, život u kome se oseća sigurno, zadovoljno i snažno. Moja junakinja nam priča priču kako je postala baš jedna takva žena. I koliko je na nju pre toga uticalo društvo, posao, partner, a i ona sama svojim blokadama i razmišljanjima.

Ključna tema je nagon za neverstvom kod parova. Šta je ono što nagoni ljude na neverstvo i da li je monogamija samo društvena stega?

Pitanje je kako je doživljavamo, ako nas pritiska neminovno je stega. Mislim da je delom pitanje koliko ljudi žele da rade na vezama, koliko lako pristaju na polete neočekivanih zaljubljivanja ili dopadanja, susreta sa nekim drugim energijama i hemijama. Čini mi se da je uspešna veza osim mnogih drugih faktora i pitanje odluke.

Da li veruješ u „otvorene veze”?

Nisam isprobala da bih mogla da znam na svojoj koži, ali možda za nekog funkcioniše.

Šta je „neverstvo” iz ugla žene i iz ugla muškarca i zašto se drugačije vrednuje u odnosu na rod?

I danas se susrećemo sa sindromom „frajera” i „kurve”, na kome su odrasle generacije iza nas. Samo razgovorom, ukazivanjem na taj problem i rušenjem predrasuda mogu stvari da se promene. Najstrašnije mi je što mediji i čitav javni prostor kod nas i dalje počiva na takvim stavovima.

Šta bi u predstavi posebno istakla i šta bi bila glavna poruka predstave?

Čini mi se da neki poslednji osećaj ove predstave i treba da bude – kao što bi Čola otpevao – to je ljubav to se voli. Ljubav nije laganje, skrivanje, ponižavanje, nasilje.

 

Izvor: ZOOMER