Znamo da Ustav postoji, stalno se pozivaju na njega. Znamo i da postoji školski predmet, ali ne i šta se tačno tamo uči. Sve nam je poznato, a ništa ne znamo. Odgovore na sva ova pitanja pokušaće da pruži nova predstava „Ustav” Reflektor Teatra. Glumac ove predstave Lazar Nikolić podelio je sa nama kako je tekla priprema ove predstave i šta su zaključili u tom procesu.

Da li smatraš da su građani i građanke Srbije dovoljno informisani o sadržaju i načelima Ustava naše zemlje?

Deluje mi da nikako nismo upućeni i da ne želimo to da budemo. Zvuči dosadno i suvoparno i da smo to želeli školovali bismo se u smeru prava i politike. Nekako logično i deluje da ne treba svi da se bavimo Ustavom i sastavljanjem istog jer plaćamo neke ljude da to rade, da brinu o našim pravima, da štite naše društvo i vode računa da sve funkcioniše tako da možemo da živimo u jednom uređenom sistemu. Pa ne bavimo se svi ni medicinom, već smo primorani da nekome povodom toga verujemo. No, kad je već  očigledno da nam nije baš najbajnije u ovoj našoj domovini, lično nas zaboli neka nepravda i kršenje naših prava, tada se gubimo u tumačenjima, a država nekako uvek uspe da sve pročita u svoju korist. Kad kažem država mislim na neku vlast, a država smo valjda svi mi. Opet, imamo osećaj da nismo na istoj strani. Svakako završavamo obeshrabreni, primorani da se borimo za preživljavanje, nemajući vremena da se zapitamo ni kako smo a kamo li koja su nam prava. Gledaj sebe da izvučeš, društvo ne možeš da promeniš – većinski je naša krilatica. To donekle i ima smisla jer kako da se bavim time da li su naši građani i građanke informisani o Ustavu ako to prvo ne uradim sam. Pomenuh gore medicinu, dakle nismo svi lekari, ali se informišemo šta je zdravo za nas, a šta štetno. Ne znamo sve, ali naslućujemo šta može da nas ubije – tako moramo da se uputimo i u funkcionisanje naše države.

„Ustav i prava građana“ naziv je obaveznog predmeta, koji se uči u završnom razredu svake srednje škole, u Srbiji. Imaš li utisak da je ova nastava dovoljna, da bi se mladi uputili u najvažnije principe naše ustavnosti i pravni poredak države u kojoj žive?

Da je ta nastava dovoljna odgovor na prvo pitanje bi verovatno bio pozitivniji. Ne znam drugi način kako da se o tome edukujemo sem preko obrazovnog sistema i eventualno medija. Dakle, mrka kapa.

Foto: Milica Šolajić

U Srbiji, reklo bi se da se Ustav krši na dnevnom nivou. Koji član ili princip našeg Ustava bi izdvojio kao posebno važan, u smislu da je njegovo kršenje najopasnije?

Toliko mnogo članova se krši da može nekako da nam bude utešno što smo i dalje živi. Ipak, osnova za naše preživljavanje je odnos sa prirodom pa bih tako izdvojio član 74 o zdravoj životnoj sredini koji kaže: Svako ima pravo na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju. Svako, a posebno Republika Srbija i autonomna pokrajina, odgovoran je za zaštitu životne sredine. Svako je dužan da čuva i poboljšava životnu sredinu.

Koji član ili princip našeg Ustava je tebi lično posebno važan, odnosno: značajan za tvoje poimanje države, društva i vaših prava i obaveza?

Ne bih voleo da biram omiljenu boju, želim ceo spektar.

Kada bi danas mogao sam da izmeniš neki deo našeg Ustava, koji bi deo to bio?

Znam da se u Ustavu definišu ljudska prava i društveno uređenje, ali voleo bih da nekako inkorporiram i bolju brigu o životinjama.


Predstava će premijerno biti igrana na sceni Reflektor Teatra u Dorćol Platzu u Beogradu, prvog septembra u 20h. Ulaznice možete rezervisati na 060 3008886 i kupiti u Reflektor teatru na Dorćol Platz-u ili preko 100 prodajnih mesta Tickets servisa, ili online preko sajta tickets.rs

Foto: Milica Šolajić

Izvor ZOOMER.RS