2. REFLEKTOR TEATAR FESTIVAL – Reflektor Teatar

MIROVNI SPORAZUM

23-30. novembar 2025.

REFLEKTOR TEATAR FESTIVAL je regionalni festival društveno angažovanog pozorišnog izraza koji okuplja umetnike i umetnice, kao i kolektive sa nezavisnih scena izvođačkih umetnosti sa prostora bivše Jugoslavije. U novembru 2025. godine biće održan po drugi put, uz učešće predstava, autora i autorki iz Sarajeva, Zagreba, Podgorice, Mostara, Prištine i Beograda.

Podnaslov ovogodišnjeg festivalskog izdanja glasi MIROVNI SPORAZUM, čime se ukazuje na važan jubilej – trideset godina od potpisivanja Dejtonskog sporazuma (27. novembra 1995), kojim su okončani ratovi u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj. Shodno podnaslovu, sve predstave i programi u ovogodišnjoj selekciji bave se temama rata i mira, suočavanjem sa prošlošću, kao i pitanjem gde su zemlje i društva nastala raspadom Jugoslavije trideset godina kasnije.

Da li je ovo što danas živimo mir? I da li mir počinje onog trenutka kada se potpišu mirovni sporazumi – ili tek kada se utvrdi istina i postigne pravda?

U fokusu selekcije su i pitanja na koji način događaji iz prošlosti oblikuju našu sadašnjost, kao i kako će naša sadašnjost oblikovati budućnost generacija koje će živeti na ovim prostorima.

Festival je podržan kroz projekat “Moja zemlja, moj glas” koji se realizuje uz pomoć regionalne inicijative “Podrška EU izgradnji poverenja na Zapadnom Balkanu”, koju finansira Evropska Unija, a sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj.

Festivalski program CROSS BORDER LINK: Festivali u dijalogu je podržan od strane UNESCO-a, kroz projekat Culture and Creativity for Western Balkans (CC4WBs), koji finansira Evropska unija.

Festival organizuju Centar E8 i Reflektor teatar, u prostorima Svemirski ranččč, Žorža Klemansoa 29g, Gastrošor, Luka Beograd i Centra za kulturnu dekontaminaciju, Birčaninova 21.

O PROGRAMU

Festival se otvara u nedelju, 23. novembra u Centru za kulturnu dekontaminaciju, predstavom Uspavanka za Mladenku Mostarskog teatra mladih, u režiji Seada Đulića. Predstava se temelji na istinitoj priči o zločinu u selu Grabovica, kada je Armija BiH izvršila masakr nad trideset troje civila hrvatske nacionalnosti, uključujući i devojčicu Mladenku Zadro, koja je imala samo četiri godine. U Bosni i Hercegovini predstava je izazvala brojne polemike, budući da je autor i reditelj, tokom rata, i sam bio oficir armije o čijem zločinu govori ovaj komad. Na optužbe da je napravio predstavu „protiv svojih“, legendarni reditelj i dramski pedagog, osnivač Mostarskog teatra mladih i predsednik Saveza antifašista BiH, Sead Đulić, odgovara: „Nisam napravio predstavu protiv svojih, već protiv zločinaca. Nijedan zločinac nikako ne može biti moj.“

Ovaj citat može se razumeti i kao moto pozorišnog programa festivala, u čijoj selekciji se nalazi i dokumentarna predstava Smrt u Dubrovniku Dramskog studija Prazan prostor iz Podgorice.

Autor predstave je Petar Pejaković, a tekst, koji potpisuje zajedno sa dramaturškinjom Anjom Pletikosom, nastao je na osnovu svedočenja učesnika opsade Dubrovnika 1991. godine. Reditelj i dramaturškinja na tekstu su radili više od tri godine, tokom kojih su intervjuisali svedoke ratnih događaja iz svih krajeva Crne Gore, kao i nekoliko ljudi iz Dubrovnika. Zanimljivo je da i ova predstava polazi iz duboko ličnog motiva: njen autor je dete iz mešanog braka – deo porodice ima u Crnoj Gori, a deo u Dubrovniku. Iako je za vreme opsade Dubrovnika bio mladić, već tada je znao da će jednog dana učiniti nešto kako bi pomogao da se taj zločin ne zaboravi i nikada ne ponovi.

Deo selekcije je i scenski koncert World Sevdah Reconnected u režiji Harisa Pašovića i produkciji East West Centra iz Sarajeva. Predstava će biti izvedena na datum potpisivanja Dejstonskog sporazuma (27. novembra, od 20h) Glavna glumica u ovom performansu je čuvena Mona Muratović, prvakinja drame Narodnog pozorišta u Sarajevu, regionalnoj publici poznata i po ulogama u serijama Lud, zbunjen, normalan i Znam kako dišeš. Mona Muratović je stalna saradnica East West Centra Sarajevo i učestvovala je u većem broju autorskih predstava Harisa Pašovića.

Zagrebačka autorka Ivana Sajko, poslednjih godina nastanjena u Berlinu, za 2. Reflektor teatar festival priprema performans pod naslovom Naše ulice 24/25. Performans koji će biti izveden 28. novembra, nastao je nastao u saradnji sa mladim ansamblom Reflektor teatra, koji čine studenti različitih fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Tokom višenedeljne radionice dramskog pisanja i praktične dramaturgije, pod vođstvom Ivane Sajko, ovi mladi ljudi zajedno su napisali tekst koji će biti premijerno prikazan na festivalu u formi scenskog čitanja. Ujedno, to je i najava za predstavu koja će tokom naredne sezone biti realizovana po ovom tekstu, u produkciji Reflektor teatra.

U petak, 29. novembra, biće izvedena predstava Žene Troje, u zajedničkoj režiji Zane Hodže iz Prištine i Maje Mitić iz Beograda. Iako nosi naslov po čuvenoj Euripidovoj drami, reč je o savremenoj adaptaciji teksta čiji je autor Špëtim Selmani, a u kojoj zajedno igraju albanski i srpski glumci i glumice. Predstava nosi snažnu i univerzalnu antiratnu poruku, ali predstavlja i važan korak ka uspostavljanju saradnje između srpskih i kosovskih umetnika.

Poslednjeg dana festivala, povodom trinaestog rođendana Reflektor teatra, biće izvedena predstava Moja zemlja: Šta mladi misle o patriotizmu, po tekstu Milene Bogavac, u režiji Jelene Bogavac.U ovoj predstavi grupa od šesnaestoro mladih govori o svom osećaju patriotizma u kontekstu otkrivanja istine o ratovima devedesetih i posebno o ulozi i odgovornosti Srbije za te ratove. U fokusu ove predstave je neobičan fenomen: mladi, rođeni u Srbiji, po završetku ratova devedesetih, o ovom periodu nemaju dovoljno znanja, ali često imaju čvrste stavove, formirane na osnovu sećanja svojih porodica, kao i česte zloupotrebe ovih tema, u medijima.

Učesnke i glavnu publika festivala studenti_kinje i i srednjoškolci okupljeni u projektu „Moja zemlja, moj glas“ Reflektor teatra, koji se realizuje uz podršku EU i UNDP Srbija. Projekat se direktno nadovezuje na predstavu Moja zemlja i mlade ljude koji u njoj igraju, a koji će ove godine intenzivno raditi sa svojim vršnjacima i vršnjakinjama, na razvoju pet umetničkih dela inspirisanih temama mira i pravde.

Tokom festivalskih dana, ova grupa mladih imaće priliku da razgovara sa autorima svih predstava, a ovi razgovori biće javni i otvoreni za svu zainteresovanu publiku.

Deo festivala je i stručna konferencija posvećena tridesetogodišnjici završetka ratova u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, koju zajednički organizuju Reflektor teatar festival i Sarajevo Fest. Učesnici i predavači biće u dva grada, povezana video-linkom. Program će moći da se prati uživo u Beogradu i Sarajevu, ali i putem interneta – gde god da se nalazite.

Više informacija o programu i prodaji ulaznica biće uskoro dostupno na internet stranici Reflektor teatra, kao i na njegovim nalozima na društvenim mrežama.

Festival su podržali Evropska unija i UNDP, kroz projekat MOJA ZEMLJA, MOJ GLAS, koji se realizuje u okviru šire regionalne inicijative Podrška EU izgradnji poverenja na Zapadnom Balkanu.

Festival je podržan i od strane Evropske unije i UNESCO-a, kroz projekat CROSS BORDER LINK: Festivali u dijalogu, u okviru programa Culture and Creativity for Western Balkans.

Festival organizuju Centar E8 i Reflektor teatar, u prostoru Svemirski ranččč, Žorža Klemansoa 29g, Gastrošor, Luka Beograd.

Konferencija povodom tridesete godišnjice od potpisivanja Dejtonskog sporazuma

CROSS BORDER LINK: Festivali u dijalogu

24. novembar, od 12-19h

Konferencija CROSS BORDER LINK nastaje u saradnji Reflektor teatar festivala i Sarajevo festa, kao dva srodna, pozorišna festivala, zaintresovana za umetničko propitivanje društava i politika koje ih oblikuju.

Deo je projekta CROSS BORDER LINK: Festivali u dijalogu, koji se realizuje uz podršku Evropske unije i UNESCO-a, u okviru programa Culture and Creativity for Wester Balkans.

Program je podeljen u pet segmenata koji – na različite načine, preispituju pozicije Beograda i Sarajeva, trideset godina nakon rata u Bosni i Hercegovini. Dejtonski sporazum kojim je ovaj rat okončan, potpisan je 27. novembra 1995, ali trideset godina mira – ostaje jubilej koji neće biti zvanično obeležen, ni u jednoj od naših država. Zanimljiva je činjenica da sa stanovišta istorijske nauke, trideset godina predstavlja dovoljnu vremensku distancu, da bi se događaji iz prošlosti mogli objektivno sagledati, analizirati i interpretirati.

Konferencija treba da skrene pažnju na tu činjenicu i donese neke od mogućih odgovora na pitanje: da li je ovo mir? Ako nije, šta je?! Zbog čega naša društva, ni posle trideset godina, nisu prevazišla ratne traume? U kojoj se meri traume prenose transgeneracijski, i kakve stavove o budućnosti ima generacija rođena i odrasla, nakon završetka ratova? Zbog čega nismo utvrdili istinu, ni sproveli pravdu? Ko i šta, već trideset godina, sabotira inicijative koje se zalažu za pomirenje i izgradnju poverenja? Jesmo li jedni drugima oprostili i zašto nas zvaničnici naših država i dalje dele, a škole i mediji uče da u susedima, susjedima i komšijama – vidimo neprijatelje?

Konferencija ima cilj da otvori debatu o objektivnom sagledavanju novije istorije naših prostora, ali i da utvrdi načine na koje su devedesete godine dvadesetog veka, uticale na formiranje naših društava, u sadašnjosti i budućnosti. Budućnosti, koja nije sudbina, već sasvim sigurno zavisi od nas.

Konferencija takođe teži da ponudi alternativni okvir za sagledavanje narativa o devedesetim godinama, u medijskom i javnom prostoru predstavljenim kroz stalna zaoštravanja retorike, podrgevanje sukoba i retraumatizaciju društva.

Program počinje uvodnim izlaganjima, koja odgovaraju na pitanja: Čega se sećamo i kako? Čega se ne sećamo i zašto? … Sledi panel diskusija pod naslovom Muzej izgubljenih budućnosti, na kojima će biti predstavljene vredne, regionalne inicijative pomirenja, koje se nikada nisu do kraja realizovale. Nakon toga, učesnici će imati prilike da poslušaju kratke prezentacije primera dobre prakse, odnosno: regionalnih inicijativa i programa, koji se danas bave pomirenjem i izgradnjom poverenja.

Konferencija završava panelom pod naslovom: Zapadni Balkan 2055: Neke mogućnosti naše budućnosti. U ovom panelu, učestvuju umetnici_ce i intelektualci, koji će s publikom podeliti svoje vizije budućnosti i odgovore na pitanja: kakva je budućnost moguća? Kakva je verovatna? Čega se plašimo, a čemu se nadamo?

CROSS BORDER LINK Festivali u dijalogu – konferencija

Ponedeljak, 24. novembar 2025.

12:00-19:00h

PROGRAM

12:00-12:30 Najava konferencije

Uvodna izlaganja: Čega se sećamo i kako, čega se ne sećamo i zašto

Uvodničarka: Olga Manojlović Pintar, Centar za noviju istoriju Srbije

13:10-13:30 Diskusija

13:30-14:00 Pauza

14:00-15:00 Panel diskusija: Muzej izgubljenih budućnosti

Moderatorka:Marijana Stojčić, Centar za primenjenu istoriju

Panelistkinje: Dubravka Stojanović, Filozofski fakultet; Nela Milić, Buckinghamshire New University

15:00-16:00 Pauza

16:00-16:45 Kratke prezentacije: Primeri dobre nade

16:45-17:00 Diskusija

17:00-17:30 Pauza

17:30-18:30 Zapadni Balkan 2055 – neke mogućnosti naše mogućnosti, panel diskusija

Moderatorka: Minja Bogavac, Reflektor teatar

Panelisti_kinje: Ildiko Erdei, Filozofski fakultet; Nađa Bobičić, Mreža FAMA; Marko Grubić, Vrooom

18:30-18:45 Zaključne reči

Konferencijski programi će moći da se prate uživo, u Beogradu i Sarajevu, kao i putem interneta, uz prethodnu prijavu. Po završetku konferencije, snimljeni materijali biće montirani u dokumentarni serijal u produkciji medijske platforme Zoomer.rs.

POZORIŠNI PROGRAM

Centar za kulturnu dekontaminaciju – CZKD, Birčaninova 21

23. 11. 2025, 20:00

Mostarski teatar mladih, Mostar

USPAVANKA ZA MLADENKU

Sjećanje na Grabovicu

Autorski projekat Seada Đulića

Igraju: Sara Kljajić, Hana Repeša, Emana Tabaković, Damir Čobo, Haris Habibija, Teo Sandžaktar Bijedić, Roni Baker

Predstava „Uspavanka za Mladenku“ na dokumentarno-poetski način, otvoreno problematizira zločin nad hrvatskim civilima iz sela Grabovica iz septembra 1993. godine. Toga dana pripadnici Armije Republike Bosne i Hercegovine (ARBiH) ubili su 33 hrvatska civila, od kojih je najstarija osoba imala 87 godina, a najmlađa tek 4 godine. Predstava je dobila ime po četverogodišnjoj djevojčici Mladenki Zadro, koja je najmlađa žrtva ovoga zločina i koja je simbol za sve nevine žrtve koje su izgubile život u prošlom ratu. Ovaj projekt je krik mladih ljudi koji traže pravdu i mir zemlji koja neće imati budućnost, ako se ne razriješi prošlost.

„Nisam napravio predstavu protiv svojih. Napravio sam je protiv zločinaca. Ni jedan zločinac, ni s jedne strane, nikada ne može biti moj.“, Sead Đulić

SEAD – SEJO ĐULIĆ (Stolac, 1950) je teatarski reditelj, pedagog i jedan od osnivača Mostarskog teatra mladih. Nakon Dramskog studija u Sarajevu vraća se u Mostar, gdje 1974. godine sa saradnicima osniva Mostarski teatar mladih i od tada djeluje kao njegov umjetnički direktor. Fokus njegovog rada je dramski odgoj, teatarska režija i razvoj autorske poetike, a jedan je i od osnivača Međunarodnog festivala autorske poetike u Mostaru. Režirao je preko osamdeset predstava u Bosni i Hercegovini i inostranstvu, te objavio dvije knjige i radove u brojnim stručnim časopisima. Direktor je Centra za dramski odgoj BiH, član IDEA mreže, i predsjednik BH Centra ASSITEJ-a. Dobitnik je mnogih domaćih i međunarodnih priznanja, uključujući nagradu „Grozdanin kikot“, „Marko Kovačević“ i nagradu za životno djelo „Lucijan Latinger“. Bio je aktivni učesnik odbrambeno–oslobodilačkog rata, gdje je obavljao važne dužnosti u ARBiH.

MOSTARSKI TEATAR MLADIH nije samo teatar, ili pozorište, ili kazalište. Mostarski teatar mladih je i teatar i pozorište i kazalište. Mostarski teatar mladih je prije svega ideja. Ideja snažno distancirana od svih ideologija, nacionalizama i podjela bilo koje vrste. Mostarski teatar mladih je projekat novog, otvorenog, aktualnog, istraživačkog bavljenja umjetnošću teatra. To je mjesto stvaralačkog istraživanja na kojem je estetika sveto pravilo, ali joj je ipak pretpostavljena etika. To je profil trećeg teatra u kojem uz profesionalan angažman i rezultat mora u radu postojati i ljubav koju nosi amaterizam.

25. 11. 2025, 20h

Dramski studio Prazan prostor, Podgorica

SMRT U DUBROVNIKU

Reditelj: Petar Pejaković

Dramaturgija: Anja Pletikosa

Izvode: Slaviša Grubiša, Emir Ćatović,Pavle Prelević, Miloš Kašćelan, Kristijan Blečić, Maša Božović

Smrt u Dubrovniku je pozorišna predstava o napadu na Dubrovnik 1991. godine. Utemeljena je na svjedočenjima učesnika tih dešavanja. Na predstavi je neprekidno i intenzivno rađeno tri godine. Nastajala je iz intervjua sa preko trideset učesnika ratnih dešavanja iz svih krajeva Crne Gore i sa nekolicinom iz Dubrovnika.

Kroz proces pozorišnih i socijalnih radionica prošlo je više stotina mladih, učesnika događaja i umjetnika. Zapisi razgovora sa učesnicima tih ratnih dešavanja dio su teksta predstave.

U prethodnim decenijama ti glasovi su u Crnoj Gori bili usamljeni. Sad je to mali hor.

Predstava je javni poziv ostalim glasovima da se pridruže horu.

Predstava pripada onome što nazivamo kulturom sjećanja, nasuprot rasprostranjenoj (ne)kulturi zaborava. Namjera je suočiti javnost, prije svega u Crnoj Gori, sa istinom o ratu koji je vođen u Dubrovniku i njegovoj okolini. Nesuočavanje sa stvarnom prošlošću je dobar preduslov da se istorija ponovi.

Smrt u Dubrovniku je umjetnički pohod/napad protiv dominantne kulture zaborava i laži. Cilj nije suočiti se samo s prošlošću, istinom i zaboravom, već i suočiti se sa pitanjem odgovornosti, kolektivne i pojedinačne. Suočiti se i sa osjećajem srama. Predstava nema ambiciju da procesuira stvari koje su, jasno je, u strašno maloj mjeri procesuirane kada je u pitanju dubrovačko ratište, i to u svakom smislu: pravnom, političkom, istorijskom, etičkom, intimnom…

Naš (prazan) prostor je prostor poetske istine i poetske pravde. One su tanane i efemerne, ali imaju neuhvatljivu, natprirodnu i trajnu moć. Emaniraju. Predstava Smrt u Dubrovniku posvećena je istini i pomirenju.

Predstava je nastala u produkciji Dramskog studija Prazan prostor u saradnji sa Akcijom za ljudska prava, a realizuje se u sklopu projekta Opsada Dubrovnika 1991-1992: Sjećanja na rat da se zlo ne ponovi koji podržava Evropska unija kroz regionalni projekat “EU podrška izgradnji povjerenja na Zapadnom Balkanu”, a implementira Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).

DRAMSKI STUDIO PRAZAN PROSTOR već dvadeset godina primjenjuje dramske tehnike kao alat za lični razvoj djece i mladih. Osnovao ga je Petar Pejaković 2000. godine u Kotoru, a danas djeluje u Podgorici i Nikšiću, dok je ranije radio i u Budvi i Danilovgradu. Kroz studio je prošlo više od 3.000 mladih, uz realizaciju preko pedeset predstava i javnih časova u kojima su učestvovali djeca i adolescenti. Prazan prostor koristi savremene dramske metode, grupni rad i improvizaciju kako bi osnažio mlade da kritički i kreativno sagledavaju svijet oko sebe, baveći se temama njihove svakodnevice. Od 2018. godine studio razvija i profesionalne pozorišne produkcije, sa vizijom osnivanja nezavisne pozorišne kuće u Podgorici i jačanja stvaralaštva za djecu i mlade.

PETAR PEJAKOVIĆ (Kotor, 1970) je pozorišni reditelj i univerzitetski profesor. Tokom svoje karijere režirao je više od pedeset predstava sa decom, mladima, profesionalcima i društveno ranjivim grupama. Njegov višedecenijski umjetnički rad dao je značajan doprinos Kraljevskom pozorištu „Zetski dom“, Crnogorskom narodnom pozorištu, Gradskom pozorištu u Podgorici, kao i Kotorskom festivalu pozorišta za djecu, gdje obavlja funkciju direktora. Pored režije, radio je i kao dramaturg i scenograf na više produkcija. Od 1999. godine angažovan je na Fakultetu dramskih umjetnosti na Cetinju, gdje 2005. godine postaje predavač, a 2009. godine docent na predmetu Pozorišna režija. Od 2014. godine Petar Pejaković nosi zvanje vanrednog profesora.

28. 11. 2025, 20h

East West Centar, Sarajevo

WORLD SEVDAH RECONNECTED

Režija: Haris Pašović

Igraju: Mona Muratović i Vedran Vujica

“World Sevdah Reconnected” je koncertno–poetski performans koji u dvije linije plete priču o sevdahu. Prva linija donosi priče o Sarajevu, ljubavi i boli, ispričane kroz vrijeme, historiju, feminizam, društvene promjene i sudbinu malog čovjeka na toj vjetrometini. Druga linija je muzika iz svjetske kulturne baštine, koja zvukom i temom odjekuje sevdahom. Te dvije linije spajaju se u jedinstveno putovanje — unutarnje, lično i emotivno — na koje svaka slušateljica i svaki slušalac kreće sami unutar sebe.

MONA MURATOVIĆ (Sarajevo, 1982) je glumica Drame Narodnog pozorišta Sarajevo. Diplomirala je glumu na Akademiji scenskih umjetnosti u Sarajevu, a studirala je i istoriju umetnosti i komparativnu književnost na Filozofskom fakultetu u Sarajevu. Na sceni Narodnog pozorišta Sarajevo ostvarila je brojne uloge, među kojima se izdvajaju: Hedda Gabler u istoimenoj predstavi u režiji Nermina Hamzagića, Azra u predstavi „Hamlet u selu Mrduša Donja“, Sanja u „Balkanskom špijunu u Sarajevu“, Arapkinja u „Fistiku“, Feničanka u „Feničankama“, Diša u „Gazi Husrev-beže ili: Bukagije“, kao i Martina u „Hasanaginici“ i Nina Aleksandrovna Ivolgina u „Idiotu“. Za ulogu Hedde Gabler dobila je Godišnju nagradu Narodnog pozorišta Sarajevo za najbolje glumačko ostvarenje (2022). Tokom karijere sarađivala je s brojnim istaknutim rediteljima, među kojima su Haris Pašović, Dušan Jovanović, Aleksandar Jevđević, Damir Zlatar Fray, Admir Glamočak, Ozren Prohić, Tanja Miletić Oručević i drugi. Igrala je i u međunarodnim produkcijama, uključujući predstavu „Osvajanje sreće“ Harisa Pašovića, koja je 2013. u Belfastu proglašena kulturnim događajem godine u Ujedinjenom Kraljevstvu. Na filmu je sarađivala s rediteljima kao što su Danis Tanović, Alen Drljević, Nedžad Begović, Teona Mitevska, Ahmed Imamović i drugi, a zapažene uloge ostvarila je i u serijama „Lud, zbunjen, normalan“, „Kriza srednjih godina“, „Patriot“ i „Znam kako dišeš“.

EAST WEST CENTAR iz Sarajeva je nezavisna kulturna i teatarska organizacija koju vodi reditelj Haris Pašović. Tokom više od dvadeset godina djelovanja, Centar je sarađivao sa više od hiljadu umjetnika iz preko dvadeset zemalja i realizovao produkcije na tri kontinenta. Njihova poznata instalacija „Sarajevska crvena linija“ postala je snažan simbol opsade Sarajeva i međunarodno prepoznata umjetnička intervencija. East West Centar stvara i izvodi projekte iz različitih oblasti – pozorišta, muzike, vizuelnih umjetnosti i edukativnih programa – uz stalna međunarodna partnerstva. Organizacija je posvećena stvaranju umjetnosti za široku publiku, a ne za zatvorene ili elitističke krugove. Poseban segment njihovog rada je i Sarajevo Fest, međunarodni festival koji spaja umjetnost, dijalog i društvena pitanja kroz vrhunske scenske i edukativne programe.

HARIS PAŠOVIĆ (Sarajevo, 1961) je bosanski pozorišni reditelj. Tokom svoje karijere radio je i kao dramaturg, producent, koreograf, izvođač i dizajner. Najpoznatiji je po svojim inscenacijama Wedekindovog dela „Buđenje proleća“. Umetnički je direktor East West Theatre Company u Sarajevu i redovni profesor režije na Akademiji scenskih umetnosti u Sarajevu.Obrazovao se na Akademiji umetnosti u Novom Sadu (bivša Jugoslavija); bio je Fulbright stipendista u SAD (Univerzitet Havaji u Honoluluu, Njujorški univerzitet i Univerzitet Viskonsin u Medisonu); učestvovao je i na UNESCO-voj radionici za reditelje visokog nivoa u okviru Festivala u Avinjonu (Francuska), kao i na brojnim drugim profesionalnim obukama. Režirao je u svim najznačajnijim pozorištima bivše Jugoslavije i učestvovao na brojnim festivalima širom sveta. Tokom opsade Sarajeva (1992–1996) proveo je većinu vremena u gradu, vodeći Međunarodni teatarski festival MESS. Režirao je i producirao više predstava, među kojima i „Čekajući Godoa“, u režiji Suzan Sontag. Godine 1993, dok je Sarajevo još bilo pod opsadom, organizovao je i prvi Sarajevski filmski festival pod nazivom „Iza kraja sveta“. Od tada Pašović drži brojne radionice i majstorske kurseve za reditelje i glumce, kao i javna predavanja. Jedan je od osnivača Odsjeka za režiju na Akademiji scenskih umetnosti u Sarajevu. Nekoliko njegovih bivših studenata danas su međunarodno priznati filmski reditelji. Haris Pašović je i glavni inicijator velikog događaja „Sarajevska crvena linija“, koji je u aprilu 2012. obeležio 20. godišnjicu opsade Sarajeva.

Predstava World Sedah Reconnected na drugom Reflektor teatar festivalu, deo je projekta CROSS BORDER LINK: Festivali u dijalogu, koga zajednički sprovode East West Centar i Reflektor teatar, u okviru programa Cuture and Creativity for Western Balkans podržan od strane EU i UNESCO-a.

28. 11. 2025, 20:00

Ivana Sajko feat. 2. Reflektor teatar festival, Beograd/Zagreb/Berlin

NAŠE ULICE 24/25

Autorka: Ivana Sajko

Koautori_ke i izvođači_ce: Jelena Cvetković, Nina Đorđević, Darko Gligorijević, Aleksandra Janković, Sara Krstić, Đorđe Matijašević, Milena Šibalić, Vana Vuković, učesnici projekta „Moja zemlja, moj glas“

NAŠE ULICE 24/25 su autorski projekat Ivane Sajko, nastao kroz radionicu, pripremljenu za Reflektor teatar i učesnike_ce u projektu „Moja zemlja, moj glas“. U periodu od mesec dana, Ivana Sajko i grupa mladih sastajala se putem interneta, da bi zajedno radili na participativnom izvedbenom tekstu, zasnovanom na dokumentarnim materijalima. Izvođenje na 2. Reflektor teatar festivalu, biće prezentacija ovog rada. Režirano javno čitanje i work in progress format, na kome će koautorska ekipa nastaviti da radi i nakon Festivala, biće razvijeni u celovečernju predstavu, na repertoaru našeg pozorišta.

IVANA SAJKO (Zagreb, 1975) je spisateljica, dramaturškinja, pozorišna rediteljka i performerka, nastanjena u Berlinu. Diplomirala je dramaturgiju na Akademiji dramskih umjetnosti i magistrirala na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Njena dramska i prozna dela prevedena su na više jezika i izvođena na scenama širom sveta, često preispitujući konvencije odnosa između teksta i izvođenja. Pored pozorišta, Ivana Sajko stvara u oblasti književnosti, performansa, teorije i muzike. Četvorostruka je dobitnica Nagrade za najbolju dramu „Marin Držić“. Dobitnica je i nagrade za prozno delo „Ivan Goran Kovačić“, nositeljka Ordena viteza za književnost i umetnost Republike Francuske, a zajedno sa prevoditeljkom Alidom Bremer primila je prestižnu nemačku nagradu za književnost koju dodeljuje Haus der Kulturen der Welt u Berlinu. Do sada je objavila petnaestak knjiga, uključujući: „Smaknuta lica“ (2001), „Žena-bomba“ (2004) i „Trilogija o neposluhu“ (2012), romane „Rio bar“ (2005), „Povijest moje obitelji od 1941. do 1991., i nakon“ (2009), „Ljubavni roman“ (2015) i „Male smrti“ (2021), „Poslednji dan mira“ (2025), teorijsku knjigu „Prema ludilu (i revoluciji): čitanje“ (2006), kao i slikovnicu „Dečak s gušterovim repom“ (2023). U saradnji s kompozitorom Davidom Simonsom izdala je CD „Misa za predizbornu tišinu“ (2004). Pored brojnih prestižnih evropskih nagrada i priznanja, predstava po njenom tekstu „Jeanne“ (u režiji Anje Suše) osvojila je Grand Prix „Mira Trailović“ na 57. Bitefu 2023.

29. 11. 2025, 20:00

Artpolis – Centar za umetnost i zajednicu i Teatar Dodona, Priština

Špëtim Selmani

ŽENE TROJE

Režija: Zana Hoxha i Maja Mitić

Igraju: Maja Mitić, Špëtim Selmani, Semira Latifi, Branka Stojković, Qëndresa Kajtazi, Labinot Raci, Aleksandar Stoimenovski.

Ova produkcija, stvarana tokom dve godine, okuplja petnaestoro pozorišnih umetnika iz Beograda i Prištine, oživljavajući umetničko i aktivističko sestrinstvo kroz više od petnaest godina značajne saradnje i izgradnje mreže između Artpolisa i umetnika iz Srbije.

Pozorišna predstava, prevazilazi granice vremena i prostora, transformišući drevni Trojanski rat u univerzalnu metaforu koja osvetljava beskrajne cikluse ljudske tragedije—odjeke koji se provlače kroz istoriju čovečanstva.

Sa dramaturgijom i režijom Zane Hoxhe i Maje Mitić, kao i savremenim tekstom Špëtima Selmanija, „Žene Troje“ nudi feministički pogled na snagu i osećajnost žena suočenih sa užasima rata—od antičke Grčke do današnjice, gde se sukobi i dalje nastavljaju.

Likovi Hekube, Kasandre i Andromake ne predstavljaju samo figure iz antičke tragedije, već postaju simboli današnjih žena u ratnim zonama koje nose teret nezamislivih gubitaka. Poput njih, žene danas nastavljaju da gube porodice, domove i dostojanstvo, raseljene i nezaštićene u svetu koji ih često vidi kao ratni plen. Svakodnevno se suočavaju sa surovošću, nasiljem i nepravdom, u nadi za budućnost u kojoj će njihove glasove čuti, a njihova patnja neće ostati u tišini. Ovaj neumoljivi ciklus podseća nas da rat ne završava prestankom oružanih sukoba, već ostaje ukorenjen u dušama onih koji prežive, u potrazi za pravdom među ruševinama.

Predstava će se igrati na albanskom i srpskom jeziku, uz titlove na engleskom.

ARTPOLIS – ART AND COMMUNITY CENTER je organizacija sa sedištem u Prištini koja kroz umetnost podstiče društveni dijalog, raznolikost i rodnu ravnopravnost. Fokusirani su na feminističko pozorište, savremene izvedbene umetnosti i edukativne programe za mlade. Artpolis okuplja umetnike, aktiviste i zajednice kroz radionice, festivale i međunarodne projekte. Njihova najpoznatija inicijativa je FEMART, najveći regionalni festival posvećen umetnicama i aktivistkinjama sa Balkana. Kroz svoje programe organizacija kontinuirano jača glas žena i marginalizovanih grupa koristeći umetnost kao alat društvene promene.

ZANA HOXHA (1981) je pozorišna rediteljka, osnivačica i izvršna direktorka Artpolisa – Art i Community Centra, organizacije koja promoviše umetnost, različitost i društveni dijalog. Režirala je više od 20 pozorišnih predstava izvedenih širom Kosova i šireg balkanskog regiona, kao i u Evropi, Sjedinjenim Američkim Državama, na Bliskom istoku i u severnoj Africi. Njeni nagrađivani radovi, uključujući Buđenje proleća, Artemidine lovkinje i Komadići, prepoznati su i po umetničkoj vrednosti i po društvenom uticaju. Kao pionirka feminističkog teatra u regionu, Zana je osnovala FEMART festival, najveći festival umetnica i aktivistkinja na Balkanu. Spaja umetnost i aktivizam, koristeći pozorište kao platformu za teme rodne ravnopravnosti, ljudskih prava i društvene pravde. Kao Čivning stipendistkinja i laureatkinja francuskog programa „Future Leaders“, nedavno je režirala Pobuna. Rekla je, pobuna opet i ko-režirala Žene Troje. Članica je odbora Kosovske ženske mreže i nastavlja da osnažuje žene kroz edukaciju, umetnički rad i zagovaranje.

MAJA MITIĆ (Niš, 1963) je glumica, rediteljka, koreografkinja i dramska pedagoškinja, poznata po svom dugogodišnjem radu u eksperimentalnom i istraživačkom pozorištu. Diplomirala je glumu 1987. na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, a još tokom studija privukla je pažnju filmskom ulogom u kultnom ostvarenju „Šmeker“. Od 1991. bila je članica DAH teatra, gde je tokom više decenija ostvarila preko pedeset scenskih kreacija i potpisala veliki broj umetničkih projekata. Od 2017. godine je umetnička direktorka i selektorka međunarodnog „Nišvil džez teatar“ festivala. Kao pedagoškinja, predavala je glumu i dramske tehnike na Univerzitetu Ajova u Sjedinjenim Državama i na Goldsmithsu u Londonu.

Svečano zatvaranje 2. Reflektor teatar festivala

13. rođendan Reflektor teatra

30.11. 2025, 20:00

Reflektor teatar, Beograd

MOJA ZEMLJA: Šta mladi misle o patriotizmu

Tekst: Milena Bogavac

Režija: Jelena Bogavac

Igraju: Goran Dimitrijević, Aleksandra Janković, Žana Jelovac, Nikola Jovanović, Teodora Jovanović, Sara Krstić, Đorđe Matijašević, Nina Nikolić, Maša Obradović, Boris Pobrić, Minja Rakićević, Srđan Simić, Mila Stanković, Anja Stanojević, Tamara Stojković, Vana Vuković, Nina Đorđević

MOJA ZEMLJA je predstava o tome kako smo je pravili.

MOJA ZEMLJA je poučna predstava – jer smo je pravili dok smo učili.

MOJA ZEMLJA je predstava o odrastanju – jer smo odrastali dok smo je pravili.

MOJA ZEMLJA je predstava o miru i o pravdi.

Jer, nema mira bez pravde. A bez mira, nema ni mladosti.

U periodu od šest meseci, grupa od dvadesetoro mladih bila je uključena u dva paralelna i komplementarna obrazovna procesa. Jedan se sastojao od edukacije iz oblasti društvenih nauka, prema obrazovnom modulu Centra za primenjenu istoriju. U okviru modula “Devedesete: prošlost koja traje zauvek”, čije su autorke Jasmina Lazović i Marijana Stojčić, ova grupa imala je priliku da sluša stručna predavanja o novijoj istoriji bivše Jugoslavije, kao i činjenice o ratovima devedesetih. Takođe, sticali su osnovna znanja o sociologiji, antropologiji, ljudskim pravima i društvenoj teoriji.

Drugi proces, zasnovan na metodu Reflektor teatra, imao je za cilj da nova znanja, utiske i informacije prevedemo na jezik ličnog — da ih posvojimo i obojimo koristeći se pozorištem i dramom u obrazovanju, kroz vežbe, metodičke igre i radionice koje uključuju dramaturgiju, režiju, glumu, performans, muziku i ples.

Rezultat je dokumentarna pozorišna predstava u kojoj mladi ljudi, rođeni u Srbiji nakon ratova devedesetih godina, analiziraju pojam patriotizma u kontekstu gorkog istorijskog nasleđa ratova na prostoru bivše Jugoslavije. Poseban fokus je na ulozi koju je u tim ratovima imala Srbija i na ratnim zločinima koje su počinili pojedinci, skrivajući se iza srpskog naroda kao kolektivnog identiteta i lažnog patriotizma, koji je zapravo nacionalizam.

Zato su ključni pojmovi u ovoj predstavi krivica i odgovornost.

Predstava je nastala u okviru projekta „Moja zemlja: Omladinsko pozorište kao sredsto suočavanja sa prošlošću“ Centra E8, koji je finansiran od strane Evropske unije i Programa ujedinjenih nacija za razvoj – UNDP, u okviru šire inicijative „Izgranja poverenja na Zapadnom Balkanu“.

REFLEKTOR TEATAR je omladinsko, društveno angažovano pozorište, osnovano 30. novembra 2012. Godine, premijerom predstave “Muškarčine”. Za prvih trinaest godina postojanja, producirali smo sedamanest celovečernjih predstava, tri dokumentarna filma i pokrenuli dva festivala. To su Reflektor teatar festival i TOP festival (Teatar-Omladina-Pomirenje). U fokusu oba festivala nalazi se političko i društveno angažovano pozorište, ali dok Reflektor teatar festival predstavlja nezavisne scene izvođačkih umetnosti iz regiona, TOP festival afirmiše dramsku pedagogiju i relevantno teatarsko stvaraaštvo mladih.

JELENA BOGAVAC (Beograd, 1973) je pozorišna rediteljka, spisateljica, dramaturškinja I dramska pedagoškinja. Režirala je preko stotinu predstava, u različitim institucionalnim pozorištima, kao i u okviru nezavisne scene. Od 2002. godine, zaposlena je u okviru umetničkog tima Bitef teatra. Često sarađuje sa Reflektor teatrom, u kom je režirala dve predstave: “Betmen – Robin – Beograd” (po svojim autorskim romanima “Betmen nad Zvedarom” i “Robin sa Krsta”), kao i predstavu “Moja zemlja”.

PRATEĆI PROGRAM:

Prateći program 2. Reflektor teatar festivala, namenjen je učesnicima_cama u projektu „Moja zemlja, moj glas“. Ovu grupu čini pedesetoro mladih: oni su studenti različitih fakulteta na Beogradskom univerzitetu i Univerzitetu umetnosti. Neki od njih su i maturanti beogradskih gimnazija.

Nakon Reflektor teatar festivala, ova grupa će raditi u okviru našeg pozorišta, na razvoju kolektivnih autosrkih projekata, vezanih za teme mira i pravde. Zato je prateći program Festivala, pre svega – vezan za njihovu edukaciju… Naravno, sva zainteresovana publika, može da se priključi ovim razgovorima.

u režiji Vladimira Milovanovićai razgovor sa Jelenom Bogavac

MOJA ZEMLJA, MOJ GLAS je projekat koji se nadovezuje na prethodnu inicijativu „Moja zemlja“, sa ciljem da isto znanje i metodologiju primeni u radu sa većom grupom mladih. Koristeći se kulturom, umetnošću i vršnjačkom edukacijom, radićemo na kreiranju umetničkih i edukativnih formata, posvećenih miru i pravdi. Inicijativa okuplja mlade Srbije da otvoreno razgovaraju o prošlosti, kritički promišljaju njen uticaj na sadašnjost i zagovaraju mir, razumevanje i prevazilaženje trauma.

Projekat podržava Evropska unija i UNDP, kroz program Podrška EU izgradnji poverenja na Zapadnom Balkanu.

2.Reflektor teatar festival

MIROVNI SPORAZUM

23-30. novembar2025

SATNICA

Nedelja, 23. 11, 20:00

CZKD, Birčaninova 21

Svečano otvaranje Reflektor teatar festivala

Mostarski teatar mladih, Mostar

USPAVANKA ZA MLADENKU

Autorski projekat Seada Đulića

Nakon predstave: Razgovor sa autorom

Ponedeljak, 24. 11, 12:00-19:00

Svemirski ranččč, Gastro šor, Luka Beograd

CROSS BODER LINK: Festivali u dijalogu

Konferencija povodom tridesete godišnjice od potpisivanja Dejtonskog sporazuma

Reflektor teatar festival i Sarajevo fest

PROGRAM KONFERENCIJE

12:00-12:30 Najava konferencije

Uvodna izlaganja: Čega se sećamo i kako, čega se ne sećamo i zašto

13:10-13:30 Diskusija

13:30-14:00 Pauza

14:00-15:00 Panel diskusija: Muzej izgubljenih budućnosti

Moderatorka:Marijana Stojčić, Centar za primenjenu istoriju

15:00-16:00 Pauza

16:00-16:45 Kratke prezentacije: Primeri dobre nade

16:45-17:00 Diskusija

17:00-17:30 Pauza

17:30-18:30 Zapadni Balkan 2055 – neke mogućnosti naše mogućnosti, panel diskusija

Moderatorka: Minja Bogavac, Reflektor teatar

18:30-18:45 Zaključne reči

Utorak, 25. 11, 20:00

Svemirski ranččč, Gastro šor, Luka Beograd

Prazan prostor, Podgorica

SMRT U DUBROVNIKU

Autorski projekat Petra Pejakovića

Nakon predstave: Razgovor sa autorom

Četvrtak, 27. 11, 18:00

Svemirski ranččč, Gastro šor, Luka Beograd

Prezentacija Sarajavo festa i razgovor sa autorima predstave

20:00

East West Centar, Sarajevo

WORLD SEVDAH RECONNECTED

Režija: Haris Pašović

Igra: Mona Muratović

Petak, 28. 11, 20:00

Svemirski ranččč, Gastro šor, Luka Beograd

Ivana Sajko, Zagreb/Berlin i Reflektor teatar, Beograd

NAŠE ULICE 24/25

Prezentacija radionice dramskog pisanja i praktične dramaturgije u okviru projekta “Moja zemlja, moj glas”

Subota, 29. 11, 20:00

Svemirski ranččč, Gastro šor, Luka Beograd

Artpolis, Priština

ŽENE TROJE

Režija i dramaturgija: Zana Hoxha i Maja Mitić

Nakon predstave: Razgovor s autorkama

Nedelja, 30. 11, 18:00

Svemirski ranččč, Gastro šor, Luka Beograd

Projekcija dokumentarnog filma Kako je nastala Moja zemlja

Režija: Vladimir Milovanović

Produkcija: Propaganda film i Reflektor teatar, 2024.

Razgovor sa Jelenom Bogavac i timom projekta “Moja zemlja, moj glas”

20:00

Reflektor teatar, Beograd

MOJA ZEMLJA

Režija: Jelena Bogavac

Nakon predstave: Svečano zatvaranje 2. Reflektor teatar Festivala

Proslava 13. rođendana Reflektor teatra

REZERVACIJE: +3810623008886

FESTIVALSKI TIM:

Festivalski tim se zahvaljuje: Restoranu Insolita, Restoranu Vegangelov, Hostelu El Diablo, Centru za kulturnu dekontaminaciju i našim domaćinima – Svemiriski ranččč by Infinity Lighthouse.