TRADICIJA OTPORA
Dokumentarni komad pozorišta zajednice o građanskim protestima u Beogradu
TRADICIJA OTPORA je komad pozorišta zajednice, nastao kroz proces umetničkog istraživanja ličnih sećanja i iskustava građana i građanki Srbije sa masovnih protesta u Beogradu, tokom perioda od sto godina (od 1926. do danas). Komad nema autore i autorke u klasičnom smislu reči, jer je nastao kolažiranjem ličnih priča i sećanja, stručnih predavanja i literature. Komad nema ni publiku u klasičnom smislu reči, jer ga izvodimo svi zajedno.
Ovo je zajednički komad i zajednička predstava.
TRADICIJA OTPORA govori o delu istorije Srbije na koji smo ponosni. O Srbiji na koju smo ponosni, jer nije ćutala i nije poslušno trpela one koji su našem društvu, ili u naše ime, činili nepravdu i zlo. Ovo je komad o antifašizmu, o komunizmu, o antiratnim i drugim pokretima koji su se tokom jednog veka formirali i raspadali, suprotstavljajući se represiji, nasilju, korupciji i svakom obliku diktature.
TRADICIJA OTPORA je komad o generacijama – svim generacijama koje i danas žive u našoj zemlji; koje i danas žive u otporu, u pobuni, sa pištaljkama oko vrata i transparentima u ruci.
Ovo je pokušaj da se međusobno čujemo, da se vidimo i razumemo; da shvatimo kako smo jedni od drugih učili da se bunimo i da se suprotstavljamo nepravdama koje smo uvek pobeđivali, iako nikada do kraja.
TRADICIJA OTPORA je komad o svima nama i načinima na koje smo povezani – u istim porodicama, na istim ulicama, na istim univerzitetima, gde se o ovoj tradiciji ne predaje, ali se ipak uči – na neki tajni, nevidljivi način. Van zvaničnih kurikuluma, kroz neku vrstu inicijacije u svet odraslih.
TRADICIJA OTPORA nije završena. Ni kao pojam, ni kao komad. Ona ne može da se završi, jer neprekidno raste i neprekidno se menja. Svaka izvedba ovog komada biće drugačija. Učesnici i učesnice svake izvedbe, ostaviće svoje nasleđe učesnicima naredne. Zato je ova predstava konstantan rad u toku. Baš kao i naša pobuna. Ili sve naše pobune.
TRADICIJA OTPORA je lična i politička.
TRADICIJA OTPORA je transgeneracijska.
TRADICIJA OTPORA je beogradska, ali ne samo beogradska: u ovom istraživanju Beograd razumemo kao zajednički prostor svih građana i građanki, svake od osam države čije su ključne institucije, u prethodnih sto godina bile (ili su sada) smeštene u Beogradu. Beograd je prostor protesta čitave Srbije i Srbija, u malom. Zbog toga, ovaj komad nije centralistički. Naprotiv, on govori o značaju decentralizacije svih naših pobuna.
TRADICIJA OTPORA je jedina lokalna tradicija koja se uporno prenosi i nastavlja, uprkos tome što svaka generacija ispočetka veruje da je počela prva.
Svaka generacija ima svoj početak. I to izgleda kao da je opšti početak.
Mitra Mitrović
Istraživači i istraživačice / Autori_ke projekta: Milena Bogavac, Marijana Stojčić, Maja Maksimović, Marina Milosavljević, Ana Dragić, Marko Čonjagić, Isidora Žarković, Milena Perić, Jona Arsenić, Tijana Pavlović
Stručni saradnici i saradnice: Katarina Beširević, Luka Božović, Maja Maksimović, Marijana Stojčić, Milena Dragićević Šešić, Milivoj Bešlin, Srđan Milošević, Vida Knežević
Koautori i koautorke / Učesnici_ce u istraživanju: Aleksandra Vidačić, Aleksandar Karić, Biljana Lukić, Branislav Guta Grubački, Dejan Kožul, Dragomir Olujić Oluja, Goran Perišić, Gospođa L, Ildiko Erdei, Ivana Nedeljković, Jelka Jovanović, Lara Simić, Maja Pelević, Martina Krivokapić, Mensura Lula Mikijelj, Mihailo Marković, Miloš Vojnović, Mirjana Koraksić, Nikola Ristić – Pričač, Nevena Erić, Saša Seregina, Senka Jankov, Sonja Ponjavić, Tea, Uroš Arsić Lunja, Veso Damjanović, Vladan Slavković, Vladimir Marović, Škart Prota… i drugi. I druge.
Korišćena i/ili citirana literatura i njeni autori_ke:
- Otpisana: Autobiografski zapisi – Mitra Mitrović (Vukotić Media, 2023);
- Ne čekajući inspiraciju: Jugoslovenska umetnost između dva svetska rata i revolucionarni društveni pokreti – Vida Knežević (ULUS, 2023);
- Ispljuvak pun krvi – Živojin Pavlović (Dereta, 1990);
- Jebiga, zar je već prošlo četrdeset godina? – Dragomir Olujić (Radio Beograd 2; emisija: Govori da bih te video; autorizovani transkript);
- Umetnost i kultura otpora – Milena Dragićević Šešić (Fakultet dramskih umetnosti i Clio, 2018);
- Mustra za revoluciju – Srđa Popović i Metju Miler (Albion Books i Dan Graf, 2015);
- https://www.kulturklammer.org/nm/ – Nela Milić (doktorsko istraživanje objavljeno na internetu, u formi interaktivne mape).
Izvođači i izvođačice:
SVI MI. I VI. SVI. ZAJEDNO.
Režija i dramaturgija: Milena Bogavac
Dizajn zvuka: Jugoslav Hadžić
Vizuelni identitet: Viktor Jan
Ilustracije: Isidora Žarković
Organizacija: Jovan Zdravković, Marina Milosavljević
Direktor produkcije: Vojkan Arsić
Produkcija: Reflektor teatar i Centar E8, 2026.
Projekat „Tradicija otpora: Pozorište zajednice kao živi arhiv političkog pamćenja“ realizuje se uz podršku Vlade Švajcarske u okviru programa Kultura za demokratiju – CFD, koji implementira Heartefact
ZAHVALJUJEMO SE: Izdavačkoj kući Clio na poklonjenim primercima knjige “Umetnost i kultura otpora” Milene Dragićević Šešić; KC Magacinu u Kraljevića Marka; Neli Milić; Ljubici Beljanski Ristić; studentkinjama sociologije na Filozofskom fakultetu: Dunji Stefanović, Bojani Tepavčević i Vani Vuković; Dragani Radosavljević, Mladenu Milojkoviću, Bebi Kanački, Aleksandri R., Rusalki, Borisu Popovciju, Gloriti Stanojlović, Valentini Perišić, Mili, Mariji, Borisku, svima koji su popunili upitnik projekta „Tradicija otpora“ na sajtu Reflektor teatra. Takođe, zahvaljujemo se široj zajednici Reflektor teatra i timu Centra E8.