MOJA ZEMLJA, MOJ GLAS

Umetnički odgovori mladih na nasleđe devedesetih

5-7. jun 2026, Galerija Kolektiv, Drinčićeva 20

Od 5. do 7. juna, u prostoru Galerije Kolektiv, biće održan završni događaj u projektu „Moja zemlja, moj glas: Umetnost, kultura i omladinski rad u promociji mira na Zapadnom Balkanu“ Reflektor teatra i Centra E8, u partnerstvu sa Centrom za primenjenu istoriju i Propaganda filmom.

Tokom tri dana publika će imati priliku da vidi intermedijalnu izložbu, performanse, video i audio radove, participativne formate i druge umetničke odgovore koje je osmislila i samostalno realizovala grupa mladih, okupljenih u okviru Reflektor teatra. Svi omladinski radovi, nastali su kroz višemesečni kolektivni rad i predstavljaju pokušaj nove generacije da razume društvo oblikovano nasleđem devedesetih godina, kao i posledice koje to vreme i danas ostavlja na naše živote, zajednice i projekcije budućnosti.

Program je rezultat višegodišnjeg procesa započetog 2023. godine, kroz projekat „Moja zemlja: Omladinsko pozorište kao sredstvo suočavanja sa prošlošću“ i rad na dokumentarnoj predstavi Reflektor teatra “Moja zemlja: Šta mladi misle o patriotizmu”.

Ova predstava, nastala je iz razgovora sa mladima koji nemaju lična sećanja na devedesete godine, ali odrastaju unutar njihovog političkog, društvenog i emocionalnog nasleđa. Kroz predstavu, rad na dokumentarnom filmu, debate, radionice, festivale, ekspertska predavanja i regionalne razmene, mladi učesnici i učesnice tokom prethodnih godina istraživali su teme patriotizma, nacionalizma, rata, mira, kolektivnog sećanja i transgeneracijske traume.

U okviru projekta „Moja zemlja, moj glas“,  proces je dodatno je razvijan kroz vršnjačku edukaciju i umetnički rad, ali i kroz 2. Reflektor teatar festival „Mirovni sporazum“, koji je okupio pozorište umetnike_ce, aktiviste i organizacije iz regiona, oko pitanja konstruktivnog suočavanja sa prošlošću i izgradnje mira na Zapadnom Balkanu.

Ono što završni događaj u Galeriji Kolektiv čini posebnim, jeste promena perspektive: mladi koji su prethodnih godina bili vođeni kroz edukativni i umetnički proces, sada postaju autori, autorke, koordinatori i nosioci novih javnih narativa o prošlosti. Njihovi radovi nisu samo ilustracija naučenog gradiva, već lični i generacijski odgovor na pitanje: šta znači odrastati u društvu koje je oblikovano ratovima — i kako danas, iz te pozicije, razmišljaju o prošlosti, budućnosti i kolektivnoj odgovornosti za budućnost?

SATNICA:

5. jun

19:30 – Svečano otvaranje događaja

20:00 – INTERMEDIJALNA IZLOŽBA “Odrastanje devedesetih”

6. jun

19:00 – Projekcija dokumentarnog filma “Kako je nastala Moja zemlja”, u produkciji Propaganda filma i Reflektor teatra, režija: Vladimir Milovanović

20:00 – Imerzivni performans “Potisnuta (o)sećanja”

21:00 – Embargo tombola: interaktivni zabavno-edukativni program 

7. jun

19:00 – Razgovor sa učesnicima i učesnicama u projektu: “Moja zemlja, moje iskustvo”

20:00 – Poetski performans: “U ogledalu”

21:00 – Zatvaranje izložbe    

Ulaz na sve programe je slobodan.

Projekat „Moja zemlja, moj glas“ se realizuje uz pomoć regionalne inicijative „Podrška EU izgradnji poverenja na Zapadnom Balkanu“, koju finansira Evropska unija, a sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj – UNDP.

O projekima „Moja zemlja“ i “Moja zemlja, moj glas”

„Moja zemlja: Omladinsko pozorište kao sredstvo suočavanja na Zapadnom Balkanu“ je višegodišnji umetničko-edukativni projekat, pokrenut 2023. godine, u partnerstvu Centra E8 i Centra za primenjenu istoriju. Odvijao se kroz rad sa mladima koji nemaju lično sećanje na ratove devedesetih, ali odrastaju unutar njihovog političkog, društvenog i emocionalnog nasleđa. Kroz dokumentarno pozorište, edukativni modul “Devedesete: prošlost koja traje zauvek”, radionice, predavanja, javna vođenja i debate, projekat je otvorio pitanja patriotizma, nacionalizma, kolektivnog sećanja, transgeneracijske traume i mogućnosti izgradnje mira u savremenom društvu. Predstava „Moja zemlja: Šta mladi misle o patriotizmu“, nastala u ovom projektu igrana je širom regiona i Srbije, kao prostor dijaloga između mladih, publike i zajednica koje i danas žive posledice ratova devedesetih. Mostarski teatar mladih predstavu je nagradio priznanjem “Amra Prutina” za umetničku hrabrost.

„Moja zemlja, moj glas: Umetnost, kultura i omladinski rad u promociji mira na Zapadnom Balkanu“ nastavak je procesa započetog projektom „Moja zemlja“. Okupljajući više od šezdesetoro mladih ljudi, projekat razvija prostor u kome mladi kroz umetnost, vršnjačku edukaciju i savremene kulturne formate istražuju nasleđe devedesetih i njegov uticaj na društvo danas. Projekat uključuje umetničke laboratorije, radionice, predavanja, razgovore i festivalske programe, sa ciljem da mladi od učesnika edukativnog procesa postanu autori i autorke samostalnih umetničkih formata, inspirisanih istraživanjem prošlosti i zamišljanjem budućnosti.

U okviru ovog projekta, od 24-30. novembra 2025.  realizovan je i regionalni festival društveno angažovanog pozorišta, za čije pokretanje je Reflekror teatar dobio godišnje priznanje Hrvatskog centra za dramski odgoj, a umetnička direktorka festivala nagrađena je regionlnim priznanjem “Grozdanin Kikot”  Centra za dramski odgoj BIH, koji se dodeljuje za doprinos razvoju praksi pozorišne pedagogije.

TRADICIJA OTPORA

Dokumentarni komad pozorišta zajednice o građanskim protestima u Beogradu

TRADICIJA OTPORA je komad pozorišta zajednice, nastao kroz proces umetničkog istraživanja ličnih sećanja i iskustava građana i građanki Srbije sa masovnih protesta u Beogradu, tokom perioda od sto godina (od 1926. do danas). Komad nema autore i autorke u klasičnom smislu reči, jer je nastao kolažiranjem ličnih priča i sećanja, stručnih predavanja i literature. Komad nema ni publiku u klasičnom smislu reči, jer ga izvodimo svi zajedno. 

Ovo je zajednički komad i zajednička predstava.

TRADICIJA OTPORA govori o delu istorije Srbije na koji smo ponosni. O Srbiji na koju smo ponosni, jer nije ćutala i nije poslušno trpela one koji su našem društvu, ili u naše ime, činili nepravdu i zlo. Ovo je komad o antifašizmu, o komunizmu, o antiratnim i drugim pokretima koji su se tokom jednog veka formirali i raspadali, suprotstavljajući se represiji, nasilju, korupciji i svakom obliku diktature.

TRADICIJA OTPORA je komad o generacijama – svim generacijama koje i danas žive u našoj zemlji; koje i danas žive u otporu, u pobuni, sa pištaljkama oko vrata i transparentima u ruci. 

Ovo je pokušaj da se međusobno čujemo, da se vidimo i razumemo; da shvatimo kako smo jedni od drugih učili da se bunimo i da se suprotstavljamo nepravdama koje smo uvek pobeđivali, iako nikada do kraja. 

TRADICIJA OTPORA je komad o svima nama i načinima na koje smo povezani – u istim porodicama, na istim ulicama, na istim univerzitetima, gde se o ovoj tradiciji ne predaje, ali se ipak uči – na neki tajni, nevidljivi način. Van zvaničnih kurikuluma, kroz neku vrstu inicijacije u svet odraslih. 

TRADICIJA OTPORA nije završena. Ni kao pojam, ni kao komad. Ona ne može da se završi, jer neprekidno raste i neprekidno se menja. Svaka izvedba ovog komada biće drugačija. Učesnici i učesnice svake izvedbe, ostaviće svoje nasleđe učesnicima naredne. Zato je ova predstava konstantan rad u toku. Baš kao i naša pobuna. Ili sve naše pobune.

TRADICIJA OTPORA je lična i politička.

TRADICIJA OTPORA je transgeneracijska.

TRADICIJA OTPORA je beogradska, ali ne samo beogradska: u ovom istraživanju Beograd razumemo kao zajednički prostor svih građana i građanki, svake od osam države čije su ključne institucije, u prethodnih sto godina bile (ili su sada) smeštene u Beogradu. Beograd je prostor protesta čitave Srbije i Srbija, u malom. Zbog toga, ovaj komad nije centralistički. Naprotiv, on govori o značaju decentralizacije svih naših pobuna.   

TRADICIJA OTPORA je jedina lokalna tradicija koja se uporno prenosi i nastavlja, uprkos tome što svaka generacija ispočetka veruje da je počela prva.

Svaka generacija ima svoj početak. I to izgleda kao da je opšti početak.

Mitra Mitrović

Istraživači i istraživačice / Autori_ke projekta: Milena Bogavac, Marijana Stojčić, Maja Maksimović, Marina Milosavljević, Ana Dragić, Marko Čonjagić, Isidora Žarković, Milena Perić, Jona Arsenić, Tijana Pavlović

Stručni saradnici i saradnice: Katarina Beširević, Luka Božović, Maja Maksimović, Marijana Stojčić, Milena Dragićević Šešić, Milivoj Bešlin, Srđan Milošević, Vida Knežević

Koautori i koautorke / Učesnici_ce u istraživanju: Aleksandra Vidačić, Aleksandar Karić, Biljana Lukić, Branislav Guta Grubački, Dejan Kožul, Dragomir Olujić Oluja, Goran Perišić, Gospođa L, Ildiko Erdei, Ivana Nedeljković, Jelka Jovanović, Lara Simić, Maja Pelević, Martina Krivokapić, Mensura Lula Mikijelj, Mihailo Marković, Miloš Vojnović, Mirjana Koraksić, Nikola Ristić – Pričač, Nevena Erić, Saša Seregina, Senka Jankov, Sonja Ponjavić, Tea, Uroš Arsić Lunja, Veso Damjanović, Vladan Slavković, Vladimir Marović, Škart Prota… i drugi. I druge.

Korišćena i/ili citirana literatura i njeni autori_ke:

• Otpisana: Autobiografski zapisi – Mitra Mitrović (Vukotić Media, 2023);
• Ne čekajući inspiraciju: Jugoslovenska umetnost između dva svetska rata i revolucionarni društveni pokreti – Vida Knežević (ULUS, 2023);
• Ispljuvak pun krvi – Živojin Pavlović (Dereta, 1990); 
• Jebiga, zar je već prošlo četrdeset godina? – Dragomir Olujić (Radio Beograd 2; emisija: Govori da bih te video; autorizovani transkript);
• Umetnost i kultura otpora – Milena Dragićević Šešić (Fakultet dramskih umetnosti i Clio, 2018);
• Mustra za revoluciju – Srđa Popović i Metju Miler (Albion Books i Dan Graf, 2015);
• https://www.kulturklammer.org/nm/ – Nela Milić (doktorsko istraživanje objavljeno na internetu, u formi interaktivne mape).  

Izvođači i izvođačice:

SVI MI. I VI. SVI. ZAJEDNO.

Režija i dramaturgija: Milena Bogavac

Dizajn zvuka: Jugoslav Hadžić

Vizuelni identitet: Viktor Jan

Ilustracije: Isidora Žarković

Organizacija: Jovan Zdravković, Marina Milosavljević

Direktor produkcije: Vojkan Arsić 

Produkcija: Reflektor teatar i Centar E8, 2026.

Projekat „Tradicija otpora: Pozorište zajednice kao živi arhiv političkog pamćenja“ realizuje se uz podršku Vlade Švajcarske u okviru programa Kultura za demokratiju – CFD, koji implementira Heartefact 

ZAHVALJUJEMO SE: Izdavačkoj kući Clio na poklonjenim primercima knjige “Umetnost i kultura otpora” Milene Dragićević Šešić; KC Magacinu u Kraljevića Marka; Neli Milić; Ljubici Beljanski Ristić; studentkinjama sociologije na Filozofskom fakultetu: Dunji Stefanović, Bojani Tepavčević i Vani Vuković; Dragani Radosavljević, Mladenu Milojkoviću, Bebi Kanački, Aleksandri R., Rusalki, Borisu Popovciju, Gloriti Stanojlović, Valentini Perišić, Mili, Mariji, Borisku, svima koji su popunili upitnik projekta „Tradicija otpora“ na sajtu Reflektor teatra. Takođe, zahvaljujemo se široj zajednici Reflektor teatra i timu Centra E8.

Predstava „Fun Facts: Kako razlikovati istinu od manipulacije“, koja kroz savremen i angažovan pristup otvara važno pitanje odnosa prema informacijama, medijima i svakodnevnim narativima koji oblikuju naše stavove i ponašanje.

Predstava se bavi fenomenom manipulacije u javnom prostoru i istražuje na koji način prepoznajemo istinu u vremenu preplavljenom informacijama, poluinformacijama i dezinformacijama.

Multimedijalni performans koji spaja muziku, teatar i veštačku inteligenciju najavljuje regionalnu turneju podržanu kroz EU program Art for Reconciliation

Kako izgleda trenutak u kojem više nismo sigurni šta je istina, a šta konstrukcija?

Upravo od takvih pitanja počinje FUN FACTS – multimedijalna muzičko-pozorišna predstava koja će biti predstavljena kratkim performansom u utorak, 21. aprila, od 15.00 do 15.20 časova u Evropskoj kući u Beogradu, u okviru EU Nedelje mogućnosti.

Inspirisana stvarnim „fun fact“ primerima iz psihologije, medija i tehnologije, predstava otvara niz situacija koje su na prvi pogled poznate – ali brzo postaju nelagodne. Jedan od njih je čuveni eksperiment Solomona Aša, koji pokazuje koliko lako pojedinac prihvata očigledno pogrešno mišljenje ako dolazi iz grupe. Drugi nas vodi u svet savremenih medija, gde dominiraju negativne vesti i gde pažnja postaje valuta. Treći ulazi u zonu tehnologije – deepfake video sadržaja i granice između stvarnog i konstruisanog.

U središtu predstave je jednostavan, ali uznemirujući koncept: razgovor između čoveka i veštačke inteligencije. Kroz taj „neobavezan“ dijalog razvija se niz priča koje se stalno menjaju, preispituju i poništavaju – do tačke u kojoj više nije jasno šta je istina, ko je pripovedač i da li je ono što gledamo uopšte stvarno.

FUN FACTS kombinuje živu muziku benda VROOM, glumu, video projekcije, dokumentarne i fikcionalne elemente, animaciju i tekst, stvarajući scenski prostor u kojem publika nije samo posmatrač, već deo procesa interpretacije.

Projekat je podržan kroz EU konkurs „Art for Reconciliation“, u okviru programa za civilno društvo i medije za Zapadni Balkan i Tursku. Kroz ovakve projekte, umetnost se koristi kao alat za otvaranje dijaloga i preispitivanje savremenih društvenih narativa. Izvršni producenti projekta su Centar E8/Reflektor teatar.

Predstavljanje u Beogradu ujedno označava početak regionalne turneje. Premijerno izvođenje planirano je za 4. jun na Mikser festivalu u Novom Pazaru, nakon čega slede gostovanja u Sarajevu (POINT konferencija), kao i nastupi u Novom Sadu, Podgorici, Kumanovu, Tuzli i Tirani.

Nakon performansa, program se nastavlja koncertom benda VROOM i promocijom albuma na otvorenoj sceni u pešačkoj zoni ispred Evropske kuće o čemu možete pročitati više u posebnoj vesti.

Ulaz je slobodan.

Projekat FUN FACT sufinansira Evropska unija kroz EU Program za civilno društvo i medije za Zapadni Balkan i Tursku 2021–2023 (IPA III), sa ciljem jačanja uloge civilnog društva u izgradnji participativnih demokratija i unapređenju pomirenja u regionu.

Pozivamo vas da podelite svoja lična iskustva i razmišljanja o TRADICIJI OTPORA.

Ovaj upitnik nastao je u okviru umetničko-istraživačkog projekta „Tradicija otpora: Pozorište zajednice kao živi arhiv političkog sećanja“ Reflektor teatra.

Kroz upitnik koji je pred vama, prikupljamo lične priče i svedočenja građana i građanki, koje će nam pomoći da razumemo kako pamtimo, doživljavamo i prenosimo iskustvo učešća u masovnim protestima. Zanima nas kako su ova iskustva oblikovala naše zajednice, a poseban akcenat je na međugeneracijskom povezivanju i pitanju: da li je tradicija masovnih protesta, kontinuitet koji povezuje sve generacije koje su u prethodnih sto godina živele u našem gradu?

Kroz sedam tematskih celina – od lične biografije i prvih susreta sa pobunom, preko ključnih iskustava i emotivnih sećanja, do odnosa prema istorijskom nasleđu i savremenim oblicima otpora, ovaj upitnik otvara prostor za razmišljanje o tome kako se gradi i menja demokratska kultura.

Vaši odgovori pomoći će nam da razumemo na koje načine se individualna iskustva prepliću sa kolektivnim pamćenjem i društvenim promenama.

Inspirativne priče, iskustva i misli koje sa nama podelite, biće objavljeni u projektnoj publikaciji, a najzanimljiviji odgovori pronaći će svoje mesto i u dokumentarnoj pozorišnoj predstavi, koju pripremamo kroz ovaj projekat.

Upitnik možete popuniti anonimno ili pod imenom i prezimenom, u skladu sa time kako se osećate najslobodnije. Ukoliko odlučite da nam ostavite svoj kontakt e-mail, iskoristićemo ga da vas obaveštavamo o daljim aktivnostima u okviru projekta, kao i da vas pozovemo da budete naš gost/gošća na izvođenju predstave.

Teško je proceniti vreme potrebno za popunjavanje upitnika, jer ono zavisi od toga koliko će vas pitanja inspirisati da budete detaljni u deljenju svojih iskustva, ali vas unapred molimo da odvojite barem trideset minuta. Takođe, važna napomena je da nijedno pitanje nije obavezno popuniti. Slobodni ste da neka pitanja ili tematske celine preskočite, i odgovorite samo na ona pitanja koja su vama inspirativna.

Upitnik će biti dostupan za popunjavanje do 20. aprila do ponoći.

Projekat “Tradicija otpora” realizuje se uz podršku Vlade Švajcarske u okviru programa Kultura za demokratiju – CFD, koji implementira Heartefact.

21. mart 2026, 18 časova
KC Magacin, Kraljevića Marka 4, Beograd

Reflektor teatar i Centar E8 organizuju panel diskusiju „Tradicija otpora: Ko nas je učio da se bunimo?“, koja će biti održana u subotu, 21. marta 2026. godine u 18 časova u Kulturnom vcentru Magacin, Kraljevića Marka 4.

Panel okuplja istraživače i istraživačice koji se u svom akademskom radu bave proučavanjem istorije građanskih protesta u Beogradu – od revolucionarnog pokreta formiranog na Univerzitetu tridesetih godina XX veka, preko studentske pobune 1968. i različitih talasa demonstracija devedesetih, pa sve do savremenih protesta i generacije mladih koja je povela građane Srbije u najmasovnije i najdugotrajnije građanske proteste u istoriji zemlje. Kroz razgovor o ovim različitim talasima pobune pokušaćemo da odgovorimo na pitanje šta povezuje, a šta razdvaja generacije koje su deo svoje mladosti posvetile borbi za pravednije društvo na beogradskim ulicama.

Poseban fokus biće na pitanju kako se iskustvo otpora prenosi s jedne generacije na drugu – kroz institucionalno pamćenje, kulturu, umetnost, svakodnevni život i neformalna znanja sačuvana u okviru različitih zajednica.

Na panelu učestvuju: dr Milena Dragićević Šešić, kulturološkinja; dr Milivoj Bešlin, istoričar; dr Srđan Milošević, istoričar i pravnik i Katarina Beširević, istoričarka. Moderatorka razgovora je Milena Bogavac, dramaturškinja.

Panel je prvi javni događaj organizovan u okviru projekta „Tradicija otpora: Pozorište zajednice kao živi arhiv političkog pamćenja“, koji realizuju Reflektor teatar i Center E8. Projekat se zasniva na različitim metodama umetničkog istraživanja i rezultiraće predstavljanjem dokumentarnog, participativno napisanog izvedbenog teksta, čiji su koautori i koautorke svi učesnici i učesnice istraživanja.

Publika je pozvana da se pridruži razgovoru, uključi u diskusiju i podeli svoja iskustva, priče i uvide o tradiciji građanskog otpora.

Projekat „Tradicija otpora“ realizuje se uz podršku Vlade Švajcarske u okviru programa Kultura za demokratiju – CFD, koji implementira Heartefact.

U 2026. godini Reflektor teatar radi pod sloganom: Tradicija otpora.

Naslov naše trinaeste sezone inspirisan je projektom „Tradicija otpora: Pozorište zajednice kao arhiv političkog pamćenja“, u okviru kog istražujemo istoriju građanskih protesta u Beogradu tokom XX i XXI veka.

Iako kontinuirano radimo sa mladima i za mlade, u fokusu ove sezone biće transgeneracijski dijalog – kao pristup, kao tema i kao vrednost. U tom smislu, dokumentarni komad koji pripremamo u okviru projekta „Tradicija otpora“ nastaje u dijalogu mladih umetnika i aktivista_kinja sa predstavnicima starijih generacija. Tema su lična sećanja na proteste, pobune i građanske mobilizacije u različitim istorijskim kontekstima, od 1936. godine do danas.

Cilj našeg rada jeste jasna poruka: Beograd i Srbija nikada nisu ćutali, a istorijske nepravde koje su obeležile našu noviju istoriju nikada nisu prolazile bez reakcije jednog dela društva. Dodatno, zanima nas da istražimo ko sve čini taj deo društva i ko su „mali ljudi“ koji stoje iza „velikih protesta“. Na koji način je aktivno učešće u protestima uticalo na pojedince i društvo? I može li se građanski, demokratski otpor posmatrati kao tradicija kojoj pripadamo i na koju imamo razloga da budemo ponosni? Ova pitanja nalaze se u fokusu našeg rada.

Radimo i na projektu „Moja zemlja, moj glas: Umetnost, kultura i omladinski rad u promociji mira na Zapadnom Balkanu“. Ovaj projekat predstavlja svojevrstan nastavak procesa započetog 2024. godine kroz predstavu „Moja zemlja: Šta mladi misle o patriotizmu“. Mlade umetnice i umetnici okupljeni oko predstave „Moja zemlja“ u novom istraživačkom ciklusu preuzimaju uloge vršnjačkih edukatora_ki. Zajedno sa velikom grupom svojih vršnjaka, kreiraju koautorske produkcije inspirisane nasleđem ratova devedesetih godina i njihovim prisustvom u savremenom društvu. Performansi, izložbe i radionički formati koji nastaju u okviru ovog programa biće premijerno predstavljeni na 2. TOP festivalu (Teatar – Omladina – Pomirenje), koji planiramo za maj 2026. godine.

U saradnji sa kompozitorom, pozorišnim umetnikom i producentom Markom Grubićem i grupom Vrooom, koproduciramo muzičko-scensko delo pod nazivom „Fun Facts“. Reč je o još jednoj predstavi koja se bavi temom izgradnje poverenja među društvima na prostoru bivše Jugoslavije, s fokusom na značaj medijske i informacione pismenosti. Partneri na ovom projektu su Mikser festival iz Beograda i udruženje Zašto ne iz Sarajeva.

Nastavljamo sa redovnim igranjem predstava „Muškarčine“, „Devojčice“, „Ustav“, „Moja zemlja“ i „Mrzim pozorište“, a povremeno, kada za to bude prilike, igraćemo i predstave „Betmen Robin Beograd“ autorke i rediteljke Jelene Bogavac, kao i „Manifest 2.0“, u režiji i koreografiji Filipa Petkovskog.

Dodatno, nastavljamo rad na razvoju predstave „Naše ulice“, u kojoj grupa mladih članova i članica Reflektor teatra participativno piše izvođački tekst pod mentorstvom Ivane Sajko. Podsećamo da je prva verzija ovog komada predstavljena kroz javno čitanje u okviru 2. Reflektor teatar festivala, u novembru 2025. godine.

Pored redovnih igranja i najavljenih premijera, organizovaćemo i niz edukativnih aktivnosti: predavanja, radionice, javna vođenja i panel-diskusije.

Projekti i predstave koje čine okosnicu naše sezone podržani su od strane međunarodne donatorske zajednice.

Projekat „Moja zemlja, moj glas“ realizuje se uz podršku Evropske unije i Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), u okviru regionalne inicijative „Podrška EU izgradnji poverenja na Zapadnom Balkanu“.

Projekat „Fun Facts“ realizuje se uz podršku Evropske unije i programa „Fostering the Culture of Participation in Regional Reconciliation Dialogue – District of Reconciliation“, koji implementira konzorcijum okupljen oko organizacije LDA iz Subotice.

Projekat „Tradicija otpora: Pozorište zajednice kao arhiv političkog pamćenja“ deo je programa Kultura za demokratiju, koji finansira Vlada Švajcarske u saradnji sa Heartefact fondacijom.

Reflektor teatar raspisuje OTVORENI POZIV za učešće u umetničkom projektu

TRADICIJA OTPORA: Pozorište zajednice kao arhiv političkog pamćenja

TRAŽIMO mlade UMETNIKE, UMETNICE I ISTRAŽIVAČE_ICE, za projekat koji uključuje zajedničko istraživanje, edukaciju, rad na dokumentarnoj drami i pripremu javne prezentacije ovog komada, čija je tema istorija građanskih protesta u Beogradu.

Kakav je ovo projekat?

TRADICIJA OTPORA: Pozorište zajednice kao živi arhiv političkog sećanja je umetnički projekat koji istražuje istoriju građanskih protesta u Beogradu. Spajajući društvene nauke i angažovanu umetničku praksu rada sa zajednicom, projekat otvara i artikuliše javnu debatu o otporu represivnim sistemima, u poslednjih sto godina. Narativ na kojem se projekat bazira, šalje jasnu i nedvosmislenu poruku: Beograd i Srbija nisu ćutali! Kroz kontinuitet borbe protiv represije, ratova i nepravde, TRADICIJA OTPORA podseća na svetlu stranu naše istorije i građanske, demokratske svesti. U novim, dramatičnim vremenima, poruka treba da podstakne nadu, odgovornost i veru da građanski otpor ima svoje mesto i nasleđe, u našoj kolektivnoj svesti.

Ko može da se prijavi?

Mogu da se prijave mladi (do 30 godina), sa prethodnim iskustvom u radu na umetničkim projektima ili projektima iz oblasti društvenih nauka i humanistike. Prednost imaju studenti i studentkinje ili svršeni studenti svih fakulteta Univerziteta umetnosti u Beogradu, Filozofskog fakulteta, Filološkog fakulteta ili Fakulteta političkih nauka. Ohrabrujemo i druge mlade ljude, sa neposrednim iskustvom u građanskom aktivizmu, odnosno u istaživačkom, naučnom ili teoijskom radu koji ukuljučuje sociologiju, noviju istoriju, političke nauke, novinarstvo ili neki drugi pristup posmatranju, beleženju i analizi društvenih fenomena.

Šta se očekuje od učesnika i učesnica?

U periodu od januara do aprila 2026. godine, izabrana grupa mladih, radiće sa timom Reflektor teatra na prikupljanju ličnih i autentičnih priča o oblicima građanskog otpora, u Beogradu, tokom XX i XXI veka. Istraživanje uključuje radionice pozorišta zajednice; oral history intervjue; organizaciju eksperstkih predavanja i panel diskusija, javna vođenja na mesta sećanja, akcije i perfomanse u javnom prostoru; radionice dramaturškog oblikovanja dokumentarnog materijala i pripremu javne prezentacije projekta, kroz tri scenska čitanja, praćena razgovorima sa publikom.

Šta učesnici i učesnice dobijaju?

Učesnici_ce u projektu, ravnopravni su koautori i koautorke dokumentarnog komada, koji nastaje tokom projekta. Biće uključeni, kao izvođači_ce u scenska čitanja, sa mogućnošću da budu deo glumačke podele prve predstave po ovom komadu. Sam rad na dokumentarnoj drami, uključuje edukativni proces u kom se kombinuju umetnost, društvene nauke i aktivizam, sa posebnim fokusom na tehnike pozorišta zajednice i dramaturško oblikovanje dokumentarnog materijala.

Ko vodi ovaj proces?

Stručni tim vodi rad na projektu „Tradicija otpora“ čine: Milena Bogavac, dramaturškinja i rediteljka; Marijana Stojčić, sociološkinja, istraživačica, feministička i mirovna aktivistikinja; Maja Maksimović, andragoškinja i predavačica na Filozofskom fakultetu, uz produkcijsku i logističku podršku šireg tima Reflektor teatra i Centra E8. Rad na projektu takođe uključuje ekspertska predavanja stručnjaka i stručnjakinja iz oblasti društvenih nauka, kao i neposredan rad sa zajedicom zainteresovanom za pitanja građanskih protesta u Beogradu.

Kako izgleda proces selekcije učesnika_ca?

Proces počinje popunjavanjem pismene prijave. Motivisani kandidati i kandidatkinje biće pozvani na jednodnevnu radionicu, nakon koje će izabrani učesnici_ce, biti obavešteni o svim detaljima svog angažmana. Ukoliko broj kandidata i kandidatkinja bude veći od kapaciteta projekta, svi prijavljeni učesnici_ce, svakako su pozvani da se uključite u edukativne programe koji će biti organizovani u okviru projekta (predavanja, panel diskusije, treninzi i radionice).

ROK ZA PRIJAVU JE 26.12.2025.