“Rolan Bart je pisao o smrti autora još šezdesetih godina. Ova predstava ne postoji zbog teksta, niti postoji da bi prikazala rediteljske ili glumačke bravure. Sam proces pisanja izvedbenog teksta tekao je uporedo sa probama, i samim tim, da su probe tekle drugačije, konačni tekst bi, sasvim sigurno, bio značajno drugačiji. Prvi put sam se susreo sa radom na takvom jednom projektu koji se bazira na činjenicama, u kojem sam sebi zacrtao da budem i novinar i socijolog i filozof i šarmantan i duhovit i mnogo toga još neobjašnjivog. Ali jasno je da nisam mnogo toga. Jasno je da moj stav može da se promeni zbog nekih narednih saznanja. Neke scene pisane su sa željom da se ljudima objasni teorijski aspekt problema ekstremizma. U drugima pokušavam da se razračunam sa sopstvenim (ne)znanjem. Stoga, ukoliko nisam uspeo da obuhvatim sve probleme na pravi način, uspeću možda sledeći put. A možda neću nikad. Ne znam.”
Filip Grujić