Tekst predstave nastao je kolažiranjem ličnih priča, iskustava i stavova ko-autorskog i izvođačkog tima; dramatizacijom teza iz knjige „Biti muško“ Stiva Bidalfa; citiranjem teoretičara muškog pokreta; od fragmenata iz štampe, sa interneta i televizije. U predstavi su korišćeni statistički podaci dobijeni u istraživanju „Mladići i maskulinitet“ sprovedenom u okviru projekta „Budi muško“, iskustva trenera u ovom projektu i materijali nastali kroz proces radionica zasnovanih na tehnikama upotrebe drame u edukaciji i metodološkim igrama osmišljenim da podstaknu kolektivno autorstvo.

U želji da se uklope u socijalno prihvatljive matrice rodnog ponašanja, mladi muškarci rade mnoge stvari koje su štetne po njihovo fizičko ali i psihičko zdravlje. Društvo od njih očekuje da svoju muškost dokažu pokazivanjem snage, odlučnosti, hrabrosti, borbenosti i srčanosti, koja ih često uvodi u destrukciju i autodestrukciju. Vaspitani u kulturi u kojoj se muško pokazivanje emocija smatra za znak slabosti, mladi muškarci svoje emocije potiskuju i preinačuju u destruktivne oblike ponašanja. Ova predstava ima za cilj da ukaže na taj problem, ali i da dokumentuje priču generacije rođene u toku ratova na Balkanu, generacije čiji je sistem vrednosti formiran u tranziciji te je, shodno tome, konfuzan i nedovoljno čvrst.

Osnovna tema ove predstave je maskulinitet i način na koji se muškost tretira, odnosno formira u našoj kulturi. Ideja i poruka koju ona treba da prenese jeste poruka o slobodi, o ličnom ostvarenju i pokušaju da se prevaziđu kulturološki nametnute norme, koje mladiće sprečavaju da budu ono što jesu.

(more…)

POZORIŠNA PREDSTAVA „USTAV“ u režiji Vojislava Arsića, nastala je kroz višemesečni edukativni i istraživački proces, tokom koga su glumci, glumice i ko-autorski tim, čitali i analizirali Ustav Republike Srbije i zvanične, srednjoškolske udžbenike iz predmeta Ustav i prava građana. Zajedno sa ekspertima i eksperkinjama iz oblasti društvenih, političkih i pravnih nauka, umetnici/e su analizirali najviši pravni akt države u kojoj žive, a s ciljem da kreiraju edukativnu, pozorišnu predstavu, koja će publici pomoći da razume poredak i ključna prava i obaveze svih građana i građanki Republike Srbije.

Predstava „USTAV“ za cilj ima da nadomesti nedostatak pravnog i političkog obrazovanja u zvaničnom prosvetnom sistemu Republike Srbije, a posebno u kurikulumima umetničkih fakulteta. Takođe, predstava je povod za uspostavljanje šireg društvenog dijaloga, među građanima i građankama, kao nosiocima suverenosti Republike Srbije.

Teme kojima se predstava „Ustav“ posebno bavi, vezane su za Ustavom određena državna obeležja; podelu vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, kao i recentne primere kršenja Ustava Republike Srbije, u našem društvu. Ideja predstave temelji se na konceptu aktivnih građana, kao čuvara demokratije, na građanskoj odgovornosti i preispitivanju patriotskih sentimenata, koji neretko počivaju na nepoznavanju osnovnih činjenica o pravnom poretku države u kojoj živimo.

Predstava je nastala u koprodukciji Grupe Grupe iz Kraljeva i Reflektor teatra, iz Beograda, a glumci i glumice izabrani su putem javne audicije za sve zainteresovane umetnike/ce, voljne da uče o Ustavu Republike Srbije, pravnoj i političkoj kulturi građana.

„ZAMISLI SRBIJU u kojoj je patriotizam apsolutni zajednički činilac osnovnog kućnog i građanskog vaspitanja. ZAMISLI SRBIJU koju je lepo i lako voleti. Zamisli Srbiju, na koju si ponosan! Na koju si ponosna.“

Citat iz predstave „Ustav“

PREDSTAVA „DEVOJČICE” kreirana je kroz višemesečni, umetnički, edukativni i istraživački proces.

Koautorke i izvođačice ovog komada, govore svoje lične priče, u svoje ime. One nisu profesionalne glumice, već devojke i mlade žene, koje koriste pozorište da podele svoja iskustva i zapažanja o ženskom odrastanju u patrijarhalnom društvu.

Ovo je intimistički, lični i ženski komad, koji pod reflektore donosi autentične priče, ali istovremeno govori o predrasudama i stereotipima sa kojima se mlade žene susreću, tokom odrastanja.

Ideja predstave jeste da osnaži devojčice, devojke i mlade žene, da jedna drugoj budu saveznice i podrška, ali i da im pošalje poruku da DEVOJKE MOGU SVE. Da su sve devojčice na svetu vredne, hrabre, pametne i da sve zaslužuju da rastu u sigurnom i bezbednom okruženju.

Deset devojaka u ovoj predstavi ispituje granicu između ličnog i političkog. Sve priče koje pričaju su istinite i posebne, ali su istovremeno izabrane kao karakteristične za veliki broj devojaka u našem društvu. Ova izvedba ujedno je umetnost i aktivizam, jer „lično je političko”.

Govorimo o sebi, da bismo razumele svet.

Ovo je predstava o nama. O svemu što smo želele. O svemu čega smo volele da se igramo kada smo bile devojčice. O našim maštanjima. Tajnim dnevnicima. O prvim ljubavima. O traumama. O izborima budućih profesija. O našim školama i fakultetima. O našim porodicama. I prijateljstvima. Ovo je takođe predstava o razočaranju. O strahovima. I o nasilju. Ovo je predstava o ženskoj borbi protiv svih vrsta nasilja. Ovo je predstava o našoj borbi za nas same, ali i za sve druge devojčice i devojke: NE ŽELIMO DA SE PLAŠIMO MRAKA! ŽELIMO BOLJI SVET!

MRZIM POZORIŠTE je autorski i autobiografski performans Minje Bogavac – pozorišne autorke i radnice, u kulturi Srbije. Autorka performansa, radi u profesionalnom pozorištu, od svoje dvadesete godine. Sada ima četrdeset jednu.

Performans kombinuje pozorišnu teoriju, praksu i ličnu ispovest umetnice, nakon dve decenije pozorišnog rada. Performans je duhovit, satiričan, ironičan. U svojoj eksplicitnoj nameri da omalovaži pozorišnu umetnost i njen značaj u društvu, zapravo priča priču o igri – kao smislu života, kao najvažnijoj stvari na svetu.

MANIFEST 2.0 predstava je nastala iz potrebe za istraživanjem, samoobrazovanjem, drugačijim pozorišnim izrazom i drugačijim procesom. Ona je iskorak u umetničkoj praksi Reflektor teatra: po prvi put, vođenje procesa prepustili smo gostujućem reditelju, s ciljem da novi pristup ostavi novo znanje u našem umetničkom kolektivu. Akcenat je na teoriji. Drugi akcenat na fizičkom teatru. Polazni tekstovi su ključni umetnički i društveni manifesti, koji su oblikovali naš svet. Istražujući performativnost manifesta, istraživali smo tradiciju avangarde.

Manifesti su fikcija prerušena u činjenice. Prolazni i trajni, ozbiljni i smešni, iskreni i ironični, uvek podrivajući sopstveni autoritet, manifesti su krajnje nestabilni tekstovi. Ideje i radikalni stavovi pojedinaca koji su pisali poznate manifeste, pokazuju ne samo ugnjetavanje, već i borbu sa ugnjetavanjem u različitim istorijskim kontekstima. Zbog toga se publika još pita šta im je zajedničko i šta to manifeste čini apsolutno hitnim. Danas više ništa nije radikalno, sve je već rečeno. Sve što je neko hteo da smisli, da napiše, da poruči, da stvori, već je neko uradio, već je neko ispljuvao, neko je pobio, problematizovao i kenselovao. Danas forma manifesta doživljava popularnost drugačije vrste. Sa širenjem interneta, zbog platformi kao što su Facebook i Twitter, na kojima ljudi pišu male delove svojih manifesta, svaki dan.

(more…)