SMRT FAŠIZMU: O Ribarima i Slobodi
Ovo je dokumentarna predstava, ali ne i biografska drama.
Koncept, tekst i režija:
Milena BOGAVAC
SMRT FAŠIZMU! je dokumentarna, postdramska predstava nastala iz višemesečnog istraživačkog procesa na teme vezane za antifašizam i aktivizam mladih, odnosno: istorijski razvoj ovih pojmova, od tridesetih godina XX veka, do danas. Polazna tačka istraživanja bila je biografija narodnog heroja Iva Lole Ribara (1916 – 1943), a zatim i biografije članova njegove porodice.
U priči o porodici Ribar, prepoznali smo priču o istoriji nekoliko Jugoslavija, ali i ram za sliku društva u kome živimo danas. Zato ovo nije samo biografska predstava o narodnom heroju, već je, pre svega, predstava koja uporedno analizira dve generacije – jednu herojsku, nestalu u vrtlogu antifašističke borbe, i drugu, novu generaciju, koja nestaje u užasima postmoderne. Baveći se ovom analizom nismo želeli da utvrdimo razlike, već da otkrijemo sličnosti, ukoliko one postoje.
Rad na ovoj predstavi bio je potraga za Herojima. Bio je odbrana časti Heroja i potraga za nama samima; za našim mogućnostima pobune i političkog delovanja, za našom borbom protiv fašizama i društvenih nepravdi.
U ovoj potrazi manje je bitno dokle smo stigli. Mnogo je važnije to što smo krenuli u ispravnom smeru.
Naša predstava je poziv da nam se na tom putu pridružite, jer nema ničeg ekskluzivnog u antifašizmu. On je borba koja nikad nije završena i borba koja se tiče svih nas.
“Ostvarimo jedinstvo živih, da ne bismo – u zajedničkim grobovima, ostvarili jednakost mrtvih.”
Ivo Lola Ribar,
“Apel omladini”, 1936.
Koautori/ke i izvođači/ce
Đorđe ŽIVADINOVIĆ GRGUR Nikola ŽIVANOVIĆ Matija ŽIVKOVIĆ Nina NEŠKOVIĆ Sunčica MILANOVIĆ Strahinja BLAŽIĆ Miloš VOJNOVIĆOriginalna muzika: Dragoljub ĐURIČIĆ
Kostimografija: Ivana NESTOROVIĆ
Scenski pokret: Andreja KULEŠEVIĆ
Stručni saradnik: Srđan MILOŠEVIĆ
Producenti: Vlatko SEKULOVIĆ, Branimir BRKLJAČ
Izvršna producentkinja: Aneta GORANOVIĆ
Organizacija: Dunja ĐOKIĆ, Marina UMIHANIĆ
Dizajn svetla: Arijan IGIĆ
Vizuelni identitet i dizajn: Slavimir STOJANOVIĆ
Fotografije: Jelena JANKOVIĆ
Video: Ivan STOJILJKOVIĆ
Stručni konsultanti/konsultantkinje: Olga MANOJLOVIĆ PINTAR, Milovan PISSARI, Maja MAKSIMOVIĆ, Aleksandar SEKULOVIĆ, Mila TURAJLIĆ, Miloš BAKOVIĆ JADŽIĆ, Matija JOVANOVIĆ, Jelena VELJIĆ, Jana ŠARIĆ, Ivan MANDIĆ, Muharem BAZDULJ, Branislav GRUBAČKI, Vojislav ARSIĆ, Vladan ČELEBONOVIĆ, Dunja BADNJEVIĆ
PR i protokol: Ruža RISTANOVIĆ
Koprodukcija: UK Parobrod; AKUD “Ivo Lola Ribar”; Mokrin Haus
Produkcija: Reflektor teatar, 2018
REČ AUTORKE ili:
ZAŠTO “SMRT FAŠIZMU!”
Zato što borba protiv fašizma nikada nije završena. Zato što su zajednici potrebni Heroji. Zato što Herojima danas treba neko da ih brani. Zato što je mladim ljudima potrebna vera u bolju budućnost. Zato što su im potrebne velike ideje i ideali. Zato što su im potrebne inspiracija i nada. Zato što mladi danas nisu “najgora generacija ikad”. Zato što je mladim ljudima potrebno znanje. Zato što nam je svima potrebno političko opismenjavanje. Zato što onaj ko razume prošlost, razume i sadašnjost. Zato što je potrebno razumeti ono što želiš da menjaš. Zato što verujem. I zato što verujemo. Zato što fašizam, u svetu, ponovo podiže glavu. Zato što nas plaši. I zato što nas lažu. Zato što menjaju istoriju i zamenjuju teze. Zato što moramo i mi da podignemo svoje glave. Zato što naše glave nisu prazne. Zato što dižemo glavu, onda kada dignemo glas.
Zato što – mladi! Zato što – ne fašizam!
Milena Bogavac,
dramaturškinja i rediteljka
O RIBARIMA I SLOBODI
Ivo Lola Ribar je rođen u Zagrebu 1916. godine, u istaknutoj građanskoj porodici. Njegov otac, Ivan Ribar, jugoslovenski političar, advokat i član Demokratske stranke, bio je sklon idejama “građanske levice”. Kao predsednik Skupštine Kraljevine SHS, doselio se u Beograd, u kom su odrastali njegovi sinovi, Ivo i Jurica. Od ranog detinjstva dobili su mogućnost da u okviru imućne i ugledne porodice razvijaju svoje istinski svestrane ličnosti. Pristupili su Komunističkoj partiji ne plašeći se da će tako ostati bez svojih društvenih privilegija, jer su ideje levice i antifašizma prepoznali kao put ka pravednijem društvu, u kom će mogućnost da se razvijaju – imati svi.
Upisavši studije prava na beogradskom univerzitetu, u najburnijem periodu studentskih demonstracija protiv diktatorskog monarhističkog režima, Ivo Lola je postao član komunističke omladine, a veoma brzo i jedan od najbližih saradnika J.B. Tita, zadužen za omladinsku organizaciju (SKOJ). Njegov brat Jurica, slikar, pozorišni kritičar i istaknuti umetnik svoje generacije, delio je Lolina politička uverenja i ideje.
S okupacijom Jugoslavije intenzivirala se ilegalna aktivost KPJ, a u njenom središtu je bio i Lola. Agnažovao se na podsticanju omladine da pristupi partizanima, sastavljao je motivišuće letke, održavao tajne veze i sastanke i učestvovao u svim važnijim zasedanjima Politbiroa.
Oba brata, učestvovala su u Narodno oslobodilačkoj borbi – Ivo Lola kao član Vrhovnog štaba, a Jurica kao borac Četvrte proleterske. Poginuli su u razmaku od dva meseca – Jurica u oktobru, a Lola u novembru, 1943. godine.
Osim kao simbol omladinske borbenosti, Lola je ostao upamćen i po romantičnoj ljubavi sa Slobodom Trajković (1918- 1942), studentkinjom hemije i darovitom pijanistkinjom. Ova ljubav prekinuta je ratom i ubistvom gotovo čitave njene porodice, 9. maja 1942.
Slučaj je hteo da se datum smrti ove hrabre devojke, dve godine kasnije, proglasi za Dan pobede nad fašizmom u Evropi. To je i datum premijere ove predstave, inspirisane njihovim biografijama.
