PUBLIKACIJA “MANIFEST 2.0” KAO ZAVRŠNA AKTIVNOST U UMETNIČKO-ISTRAŽIVAČKOM PROJEKTU REFLEKTOR TEATRA

Projekat MANIFEST 2.0, posvećen samoobrazovanju umetnika i umetnica sa nezavisne scene, završen je objavljivanjem publikacije koja sadrži edukativne beleške i tekstualne materijale iz umetničkog i istraživačkog procesa na kojem se projekat zasnivao.

Podsećamo da je projekat MANIFEST 2.0 podržan od strane Vlade Švajcarske i Heartefact fonda, u okviru programa Kultura za demokratiju, koji pruža podršku nezavisnoj kulturnoj sceni u Srbiji. Kroz kulturu i umetnost, Kultura za demokratiju podstiče kritičko i kreativno promišljanje o društvenim temama od značaja za lokalne zajednice.

Centralna aktivnost u okviru projekta bila je produkcija pozorišne predstave u režiji Filipa Petkovskog, reditelja i koreografa iz Skoplja, prvog gostujućeg autora angažovanog u Reflektor teatru.

Filip Petkovski je u naše pozorište doneo inicijalnu ideju o predstavi zasnovanoj na kolektivnom proučavanju ključnih umetničkih i društvenih manifesta iz XIX, XX i XXI veka. U toj ideji prepoznali smo potencijal ne samo za umetnički iskorak u radu Reflektor teatra, već i za produkciju znanja koje će trajno ostati u našoj trupi. Rad na predstavi MANIFEST 2.0 podrazumevao je kolektivno čitanje i analizu relevantne literature, kao i odabir tekstova koji će se naći u predstavi. Pored teorijskog dela procesa, glumci i glumice su prošli intenzivne treninge i radionice iz oblasti fizičkog teatra i savremenog plesa. U radu sa izvođačima, izvođačicama i širom zajednicom Reflektor teatra, Filip Petkovski je koristio tehnike Suzuki i Viewpoints, koje je usvojio tokom doktorskih studija teorije performansa, na čuvenom univerzitetu UCLA, u Kaliforniji, SAD.

Tokom trajanja projekta, predstava MANIFEST 2.0 izvedena je pet puta: tri puta u Beogradu, na Sceni Reflektor teatra, kao i na festivalima u Kraljevu (A.N.F.I.teatar, u produkciji Grupa Grupe) i Novom Sadu (Festival savremenog plesa i performansa Pokretnica, Udruženja Praktikabl).

Kao deo projekta, organizovan je ciklus od pet javnih predavanja, čije su autorke i autori bili: Milena Dragićević Šešić, Nela Tonković, Srđan Milošević, Aleksandra Petković – TKV, Frosina Dimovska i Dunja Crnjanski. Njihovi različiti pristupi teorijskom i praktičnom radu pomogli su ne samo ekipi predstave, već i široj zajednici da razume ključna pitanja i teme vezane za tradiciju svetske avangardne umetnosti.

Takođe, u saradnji sa redakcijom portala Zoomer.rs, snimljen je i objavljen web serijal od pet epizoda, posvećen biografijama i osnovama estetike umetničkih pravaca na koje se predstava referiše. Serijal je dostupan u formatu reels na društvenim mrežama portala Zoomer i Reflektor teatra.

Završna aktivnost u projektu bila je priprema stručne publikacije koja sadrži beleške i odabrane tekstove nastale tokom procesa rada. Publikacija je besplatna i dostupna online

MANIFEST 2.0 – nestabilni prizori umetničkih revolucija.

Ukoliko vas zanima savremena i društveno angažovana umetnost, kao i odnos umetnika prema političkim procesima u društvu, ohrabrujemo vas da preuzmete svoj elektronski primerak publikacije.

Takođe, pozivamo vas na naredna izvođenja predstave MANIFEST 2.0, koja ostaje na repertoaru Reflektor teatra.

Premijera predstave MANIFEST 2.0

MANIFEST 2.0
Sedam nestabilnih slika umetničke revolucije

Koncept, režija i koreografija: Filip PETKOVSKI

Igraju:
Milena BOŽIĆ
Sunčica MILANOVIĆ
Lazar NIKOLIĆ
Đorđe ŽIVADINOVIĆ GRGUR
Aleksandar STOIMENOVSKI

Korišćeni tekstovi (celi ili u fragmentima):

Karl Marks, Fridrik Engels – Komunistički Manifest, 1847.
Filippo Tommaso Marinetti – Futuristički Manifest, 1909.
Tristan Tzara, Francis Picabia, Georges Ribemont-Dessaignes, Paul Éluard, Louis Aragon i Richard Huelsenbeck – Dadaistički Manifest, 1918.
Bruno Taut – Dosta više ozbiljnosti, 1920.
Filippo Tommaso Marinetti, Luigi Colombo Fillia – Futuristički kuvar, 1932.
Claes Oldenburg – Ja sam za umetnost, 1961.
Mierle Laderman Ukeles – Manifest umetnosti održavanja, 1969.
Yvonne Rainer – NO Manifesto, 1964.
Elaine Sturtevant – Sva savremena umetnost je lažna, 1999.
Jim Jarmusch – Zlatna pravila filmskog stvaralaštva, 2004.
Andrej Žoldak – Pismo nerođenim rediteljima, 2013.
SPIT – Mi, neprijatelji, 2017
Laboria Cuboniks – Ksenofeministički Manifest, 2018.

Saradnica na izvedbenom tekstu: Milena BOGAVAC
Izvršna produkcija: Jovan ZDRAVKOVIĆ, Isidora BULATOVIĆ
Odnosi sa javnošću: Lena BOGDANOVIĆ
Menadžerka protokola: Ana STOJANOVIĆ
Dizaj plakata: Igor MARKOVIĆ
Tehnička podrška: Dorćol Platz, 5aSec
Produkcija: Reflektor teatar
Sezona: MIR I PRAVDA, 2024.

Projekat je podržan u okviru programa Kultura za demokratiju Vlade Švajcarske i Hartefakt fonda.
Projekat je podržan od strane Culture Moves Europe programa koji finansira Evropska Unija i Goethe institut.

MANIFEST 2.0 predstava je nastala iz potrebe za istraživanjem, samoobrazovanjem, drugačijim pozorišnim izrazom i drugačijim procesom. Ona je iskorak u umetničkoj praksi Reflektor teatra: po prvi put, vođenje procesa prepustili smo gostujućem reditelju, s ciljem da novi pristup ostavi novo znanje u našem umetničkom kolektivu. Akcenat je na teoriji. Drugi akcenat na fizičkom teatru. Polazni tekstovi su ključni umetnički i društveni manifesti, koji su oblikovali naš svet. Istražujući performativnost manifesta, istraživali smo tradiciju avangarde.

…

Manifesti su fikcija prerušena u činjenice. Prolazni i trajni, ozbiljni i smešni, iskreni i ironični, uvek podrivajući sopstveni autoritet, manifesti su krajnje nestabilni tekstovi. Ideje i radikalni stavovi pojedinaca koji su pisali poznate manifeste, pokazuju ne samo ugnjetavanje, već i borbu sa ugnjetavanjem u različitim istorijskim kontekstima. Zbog toga se publika još pita šta im je zajedničko i šta to manifeste čini apsolutno hitnim. Danas više ništa nije radikalno, sve je već rečeno. Sve što je neko hteo da smisli, da napiše, da poruči, da stvori, već je neko uradio, već je neko ispljuvao, neko je pobio, problematizovao i kenselovao. Danas forma manifesta doživljava popularnost drugačije vrste. Sa širenjem interneta, zbog platformi kao što su Facebook i Twitter, na kojima ljudi pišu male delove svojih manifesta, svaki dan.

…

REČ REDITELJA

Predstava MANIFEST 2.0 bavi se telesnom i performativnom transformacijom nekih od najpoznatijih i najkontroverznijih manifesta s kraja 19, 20. i 21. veka, odnosno tekstova pisanih kao reakcija ili protest protiv umetničkih, ekonomskih, kulturnih i društvenih tokova i problema sa kojima su se autori suočavali, u svom datom kontekstu.

U ovom projektu, akcenat je na istraživačkom procesu. Koristeći tehniku Viewpoints, glumci i glumice su bili izloženi intenzivnoj fizičkoj obuci zasnovanoj na vežbama i telesnim improvizacijama, kako bi stvorili predstavu zasnovanu na kombinaciji plesa i fizičkog teatra, u cilju postizanja savremenog pozorišnog i postdramskog izraza.

Reditelj nalazi inspiraciju, ne samo u manifestima, već i u kritičkoj teoriji, a posebno u dva važna dela koja izvela revoluciju u načinu na koji gledamo na performativnost, a to su knjige: „Kako raditi stvari rečima“, J. L. Ostina (1962.) i „Društvo Spektakla”, Gi Debora (1967).

Ostin je od posebnog značaja, jer analizira odnos između teksta i performativnosti, tvrdeći da se jezik ne koristi samo za prenošenje informacija ili opisivanje sveta već i za izvođenje radnji. To je teorija koja savršeno nalazi svoj dom u pozorišnom miljeu. U ovoj predstavi, izvođači ne recituju manifeste; oni ih oživljavaju, pretvarajući svaku reč i rečenicu u dinamičnu akciju, koja odjekuje kroz prostor i vreme.

S druge strane, “Društvo spektakla” kritikuje konzumerizam i sveprisutnu medijsku kulturu, tvrdeći da je autentični društveni život zamenjen spektaklom. Spektakl nije skup slika,već društveni odnos posredovan slikama, pa Deborova teorija tvrdi da se u spektaklu, sve ono što se nekada neposredno proživljavalo, udaljilo u reprezentaciju. Spektakl postaje sredstvo i cilj kapitalističkog načina proizvodnje, oruđe za održavanje statusa quo pacifikacijom i ometanjem mase, prolaznim slikama i potrošnim dobrima, čime se sprečava kritička misao ili istinska društvena interakcija.

Dakle, predstava nudi sedam performativnih slika, u kojima svaki manifest postaje proživljeno iskustvo ili otelotvorena kritika koja poziva publiku da se bavi osnovnim idejama na intuitivnijem i emotivnijem nivou. Kroz spektakl plesa i fizičkog teatra, manifesti se ne samo posmatraju već se i doživljavaju.

Drugim rečima, ovo je predstava o vraćanju ljudske aktivnosti i interakcije u svet u kojem sve više dominira reprezentacije, a ne stvarno, opipljivo iskustvo.

Kroz otelotvorenje manifesta, performans deluje kao poziv na akciju, podstičući publiku da prepozna načine na koje spektakl oblikuje naše percepcije i interakcije, tražeći autentične načine angažovanja sa svetom koji nas okružuje.

Tako da, ova predstava, kao i manifesti kojima se bavi. poziva publiku da preispita ulogu umetnosti i performansa u društvu, budući da umetnost nije samo oblik zabave već i kritičko oruđe za društvenu transformaciju.

Filip Petkovski

…

FILIP PETKOVSKI je pozorišni reditelj i koreograf iz Skoplja, Severna Makedonija. Dotktorirao je na studijama kulture i performansa, na UCLA. Kao plesač, izvodio je brojne predstave širom Evrope, Sjedinjenih Američkih Država i Kanade i vodio je radionice o makedonskom i istočnoevropskom plesnom nasleđu. Njegove koreografije istražuju teme kao što su kolektivno telo zajednice, verovanja vezana za transformacije u prirodi, staru slovensku mitologiju i rituale. Reditelj je osam pozorišnih predstava, produciranih u Severnoj Makedoniji, Norveškoj i SAD-u, koje uključuju komade američkih dramatičara i autorske projekte. Način rada Filipa Petkovskog je kombinacija metode “Viewpoints” sa savremenim plesnim rečnikom, zasnovanim na improvizaciji i iscrpljujućem pokretu. U poslednjih nekoliko godina, aktivan je u promociji rada u stilu plesnog pozorišta, dok mu estetski pristup počiva na fizičkom i post-dramskom pozorištu.

REFLEKTOR TEATAR je društveno angažovano pozorište, osnovano 2012. godine, u okviru omladinske organizacije Centar E8. Za prvih dvanaest sezona, producirali smo sedamnaest predstava, izvedenih u šesnaest država, šezdeset gradova i desetak sela Srbije, pred pola miliona ljudi u publici. Radimo sa mladima i za mlade, na predstavama koje povlače znak jednakosti između umetnosti i aktivizma. Naša scena, od 2020. godine, nalazi se u prostoru Dorćol Platza, gde svakog meseca igramo od pet do sedam predstava, u našoj produkciji.

KULTURA ZA DEMOKRATIJU pruža podršku nezavisnoj kulturnoj sceni u Srbiji da, koristeći kulturu i umetnost, podstiče kritičko i kreativno razmišljanje o društvenim temama koje su od važnosti za lokalne zajednice. Takođe, projekat Kultura za demokratiju podstiče saradnju aktera na nezavisnoj kulturnoj sceni, kreirajući na taj način prostorza promociju pluralističkih vrednosti i interkulturalnog dijaloga u Srbiji. Prva faza projekta traje od oktobra 2021.godine do februara 2025. i podržava ga Vlada Švajcarske, a sprovodi Hartefakt fond.

Ovaj rad je nastao uz finansijsku pomoć Evropske unije. Stavovi izraženi u ovom dokumentu ni na koji način ne odražavaju zvanično mišljenje Evropske unije

…

Predstava MANIFEST 2.0 producirana je u okviru projekta Centra E8, posvećenog samoobrazovanju umetnika_ca, sa nezavisnih scena izvođačkih umetnosti u Srbiji. Projekat podrazumeva organizaciju pet javnih predavanja lokalnih teoretičara_ki umetnosti; produkciju predstave MANIFEST 2.0 i njena igranja u Beogradu, Novom Sadu i Kraljevu, praćena razgovorima s publikom; web-serijal posvećen teoriji umetnosti i stručnu publikaciju koja sadrži transkripte javnih predavanja i druge, relevantne edukativne materijale.

Novosadska premijera predstave SMRT FAŠIZMU! O Ribarima i Slobodi

Nova pozorišna produkcija Reflektor teatra svoju novosadsku premijeru doživela je 23. maja u Firchie Think Tank Studiju. Predstava sa nazivom SMRT FAŠIZMU! O Ribarima i Slobodi izazvala je veliku zainteresovanost vojvođanske prestonice, studio je bio pun, a tražila se karta više. Pretpremijerno izvođenje predstava je imala 8. maja u AKUD „Ivo Lola Ribar“, simbolično, a premijernim izvođenjem Reflektor teatar je 9. maja obeležio Dan borbe protiv fašizma u Ateljeu 212, koji se nalazi u ulici koja je nosila naziv po Ivu Loli Ribaru. SMRT FAŠIZMU: O Ribarima i Slobodi je dokumentarna predstava o sećanju na Iva Lolu i porodicu Ribar. Ovo je dokumentarna predstava, ali ne i biografska drama. Istražujući priču o Ivu Loli Ribaru, njegovoj porodici, verenici Slobodi Trajković, ali i čitavoj generaciji mladih ljudi koji su dali svoje živote u borbi protiv fašizma, autori predstave žele da, pre svega, kažu nešto o svojoj generaciji; sebi; današnjim herojima i idealima u koje veruju. O tome kako oni razumeju borbu protiv fašizma danas i tome šta priča o porodici Ribar, znači njima lično; u savremenom političkom trenutku obeleženom istorijskim revizonizmom i jačanjem nacionalističkih struja, u region ali i u čitavoj Evropi. Autorka koncepta i rediteljka predstave je Milena Bogavac, a tekst je pisan kolektivno, uz učešće izvođača i stručnih konsultanata, odnosno eksperata koji su učestvovati u edukativnom delu procesa. Ko-autori i izvođači su: Đorđe Živadinović Grgur, Nina Nešković, Strahinja Blažić, Sunčica Milanović i Nikola Živanović. Poslednji put pre letnje pauze, predstava SMRT FAŠIZMU! O Ribarima i Slobodi izvešće se 5. juna od 21 čas u Mokrin House-u.

Predstava “Smrt fašizmu! O Ribarima i Slobodi” 9. maja u Ateljeu

Premijera predstave “Smrt fašizmu! O Ribarima i Slobodi” , biće odigrana 9. maja u Ateljeu 212. Milena Minja Bogavac, autorka koncepta, teksta i rediteljka predstave Smrt fašizmu!, otkrila je korene potrebe za stvaranje nove predstave.

Želeći da podseti javnost na značaj političke misli ovog mladog revolucionara, ali i da na svojevrsan način najavi premijeru nove predstave inspirisane njegovim likom i delom, Reflektor teatar je u UK Parobod obeležio 102 od rođenja narodnog heroja Iva Lole Ribara.

Program je podrazumevao scenska čitanje pisama i govora Iva Lole Ribara, a specifičnost ovog performansa ogledala se u izvođenjima u različitim prostorijama UK Parobrod. Glumci, Đorđe Živadinović Grgur, Nina Nešković, Sunčica Milanović, Nikola Živanović i Strahinja Blažić, su svoje višemesečno istraživanje i rad izvelii pred velikim brojem posetilaca i, sprovođenjem kroz sobe Parobroda, predstavili životni put Iva Lole Ribara i njegovih najbližih.

Aneta Goranović, direktorka i producentkinja Reflektor teatra, pozvala je publiku da podrže njihov rad na predstavi, koja je kao i sve prethodne, nastala bez podrške države.

Reflektor teatar predlaže saveznički i simpatizerski odnos, svima koji veruju u potrebu konstantne borbe protiv fašizma, svima koji veruju u snagu priče o Ivi i Slobodi, svima koji žele da nove generacije ne zaborave ovu potresnu i inspirišuću priču. Budite deo naše borbe, mi smo tu i znamo da je pobeda moguća, poručuju iz Reflektor teatra.

Preuzeto sa: Danas

Predstavljamo vam glumačku podelu naše nove predstave «Smrt fašizmu: O sećanju na Iva Lolu i porodicu Ribar»

Pre dve nedelje, održan je kasting-radionica povodom nove predstave u produkciji Reflektor teatra, a u režiji Milene Bogavac, «Smrt fašizmu: O sećanju na Iva Lolu i porodicu Ribar». Danas, uoči prve probe, otkrivamo ko je glumačka postava nove predstave.

Nina Nešković je diplomirala glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, a pored toga se bavi kajakingom i radi kao turistički vodič na Savi i Dunavu. Do sada je glumila u nekoliko pozorišnih predstava (Dobrodošli u Srbiju, Jami distrikt, Klaustrofobična komedija…) i serija (Priđi bliže, Sinđelići, Komšije, Urgentni centar).

Strahinja Blažić, diplomirani je glumac sa Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu. Deo je Wild Serbia tima, koji se bavi avanturističkim turizmom u Srbiji, svira gitaru i peva, a ranije se bavio i tangom i košarkom. Radno iskustvo stekao je u pozorištu (Pijani, Sveti Georgije ubiva aždahu, Uklapljivanje, Žečja jama, Fedra), ali i na filmu (Otadžbina, Bićemo prvaci sveta, Izgleda da nismo sami).

Sunčica Milanović je osnovne i master studije pohađala na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Svoju glumačku karijeru ostvaruje u Novom Sadu, Beogradu i Vrbasu, a do sada je učestvovala u više pozorišnih projekata, od kojih su mnogi samostalne produkcije. U Vrbasu drži školu glume, gde se svakog vikenda sastaje sa amaterima i vraća onome što bi gluma trebalo da bude.

Nikola Živanović je rođen u Nišu, ali je osnovne i master studije završio na severu zemlje, u Novom Sadu. Član je pozorišta «Promena» u Novom Sadu, te se veoma zanima za teatar apsurda i egzistencijalizam. Govori engleski, francuski i italijanski, a sa tih jezika i prevodi pozorišne komade. Povremeno piše i poeziju i prozu, komponuje i snima muziku. Svira džez gitaru.

Đorđe Živadinović Grgur je diplomirao glumu na NOVOJ akademiji umetnosti u Beogradu, a trenutno je i apsolvent na Fakultetu političkih nauka. Član je Reflektor teatra, te glumi u svim predstavama koje je ova produkcija ostvarila, ali i u mnogim drugim pozorišnim projektima (Gamma CAS, Poneka skuša i nešto malo tuša, Prosidba…). Prepoznatljive su i njegove filmske i TV uloge (Ubice mog oca, Ravna gora, Tmina).

Pratite naše stranice i sajt, uskoro vas obaveštavamo o otvorenim probama, projekcijama i susretima sa stručnim i inspirativnim ljudima, koji će biti naši saveznici u stvaranju predstave.