Manipulacije istinom i informacijama nisu stvar samo savremenog trenutka. Ono što jeste karakteristično za današnji trenutak jesu lakoća i raznovrsnost načina kojima se istina relativizuje kao i alati koji nam pomažu u tome da laži obučemo ruho istine. Da forma zameni svaku naznaku suštine. Međutim, ono što ni u jednom vremenu neće moći da se „spinuje“ i neutrališe jesu posledice koje zbog medijskog zamajavanja manje ili više primećujemo na sopstvenoj koži. Sve dok nas ne udare pravo u sred lica.

Ova drama zato prati dinamiku jedne televizijske redakcije i kako se ona, što u kolektivnom što u individualnom obliku, nosi sa time kako i koje će informacije prenositi. Iako se čini da utiču na sudbinu „tamo nekih ljudi“ vidimo kako zapravo utiču na sudbinu sebe samih. Shvatamo zašto se nalaze u pozicijama u kojima se nalaze i kako ih neinformisanost i neangažovanost za sopstvene živote dovodi u pozicije u kojima se nalaze. Kako iz njih pokušavaju da se izvuku i da li i zašto (ne)uspevaju.

Dvadeset i prvi vek je, stvari deluju zastrašujuće složeno a sve što je stvoreno da bi pomoglo čoveku, uključujući pre svega i savremeni sistem informisanja i oglašavanja u najširem smislu kao da se okreće protiv njega. Osim što ova drama treba da edukuje gledaoca kako da prozre u suštinu informacija iza njihove forme, ona nas podseća i na to zašto uz sve složenije sisteme uvek stoji i napomena – korišćenje na sopstvenu odgovornost.

Čini se da danas, više nego ikad, kada su pred nama alati čije moći tek počinjemo sagledavati, moramo osvestiti ulogu lične odgovornosti kao presudnog faktora za kreiranje sopstvene realnosti. Svakim danom u kome se poigravamo lažima, dug koji imamo prema istini se uvećava i čeka da dođe na svoju naplatu. Opomene tada neće biti od velike.